После револуције 1917. године драгоцености императорског дома Романових су већином на овај или онај начин изнете из земље. Данас је практично немогуће проценити чак ни приближну количину изгубљених украса.
Поједини странци и функционери су прокријумчарили брилијанте (амерички писац Џон Рид је 1918. задржан на граници са великом количином украса који су припадали сестри Николаја II Олги; он је драго камење сакрио у потпетице својих ципела). А оно што су затекли, бољшевици су немилице продавали на многобројним европским аукцијама. Новој власти је био потребан новац, те су дела јувелирске уметности продавана у фрагментима, буквално „на килограм“.
Тирана, Албанија, 9. октобар 2016. Долазак принцезе Мајкл од Кента у Краљевски дворац поводом свадбе албанског наследног принца Леке II Зогуа и албанске глумице Елије Захарије.
Legion MediaТако су, на пример, продате многе тијаре и дијадеме (посебно смо писали о њима).
Европом су током 1920-их по аукцијама кружили каталози царских украса. Ко год је имао довољно новца могао је купити драгоцени каменчић или прстен. Бољшевици су распродавали брилијанте из императорских круна. На списку лотова је било 773 предмета. Од тога се 114 чува у Дијамантском фонду Кремља, док је све остало много пута изношено на аукције. Зна се да је енглески антиквар Норман Вејс тада купио девет килограма украса и драгог камења, потрошивши 50.000 фунти стерлинга (укупно милион и по рубаља по тадашњем курсу). Препродао их је аукцијској кући Christie's. Те драгоцености су подељене на 124 лота и изнете на аукцију у марту 1927. године. Најдрагоценија је била велика брилијантска дијадема последње императорке Александре Фјодоровне са 1.535 дијаманата.
Принцеза Марина са тијаром „Руски кокошник“, 1960-их.
Getty ImagesДијадема од бисера „Руска лепотица“ је продата за 310 фунти, а „Руско поље“ са жутим брилијантом од 35 карата за 240 фунти. Права цена тих украса је, наравно, била далеко већа.
Велика руска кнегиња Марија Павловна.
Public domainРоманови који су успели да побегну из Русије изнели су накит на себи, а затим га продали другим краљевским породицама. Многи украси су се обрели у Великој Британији.
Принцеза Мајкл од Кента, Ешер, Велика Британија.
Getty ImagesСупруга британског принца Мајкла од Кента (брата од стрица британске краљице Елизабете II и чукунунука по мајци руског императора Александра II), рођена као баронеса Мари Кристин од Рајбница, поседује привеске од бисера који су раније припадали великој кнегињи Марији Павловној, оној истој која је за време револуције један део свог раскошног накита пренела преко границе у навлакама од јастука. Велика кнегиња је све своје драгоцености оставила својој ћерки, грчкој принцези Јелени Владимировној. Ћерка је морала да распрода део мајчине ризнице због финансијских потешкоћа у којима се нашла. Сада Владимирску тијару Марије Павловне на пријемима носи лично Елизабета II.
Краљица на Соломоновим острвима, Јужни Пацифик 1982.
Getty ImagesВисеће бисерне минђуше Јелена је оставила својој ћерки Марини од Грчке и Данске, а ова свом сину Мајклу од Кента. Мајкл их је поклонио супрузи, те их сада она са задовољством носи.
Абердин, Велика Британија, 16. август 1992. Краљица Елизабета II стиже на празник.
Getty ImagesТи бисери могу да се носе и као минђуше и као привезак за огрлицу.
Краљица Велике Британије Елизабета II је 1994. године званично посетила Русију. За сусрет са председником Борисом Јељцином изабрала је јарко плави капут украшен брошем са огромним цејлонским сафиром, обрађеним техником „кабошон“ (Cabochon), окруженим десетином брилијаната и висећим бисерима.
Председник Русије Борис Јељцин и краљица Велике Британије Елизабета II, за време званичне посете Русији, посматрају смену почасне страже на Црвеном тргу. 16. октобар 1944.
Дмитриј Донској/SputnikТај брош је најпре припадао руској императорки Марији Фјодоровној, супрузи Александра III, мајци Николаја II и сестри британске краљице Александре од Данске (од које су тијаре у „руском стилу“ ушле у моду).
Брош од сафира који је раније припадао императорки Марији Фјодоровној сада је део накита Елизабете II.
Public domainМарија Фјодоровна је за време револуције успела да напусти Русију преко Крима на палуби британског бојног брода и да се пребаци у Велику Британију, а затим у Данску, где је живела до 1928. године.
Краљица Елизабета II на прослави поводом венчања у британској краљевској породици, 21. јун 1999.
Getty ImagesИсторичари сматрају да је императорка-удовица могла изнети и друге украсе. Брош је добила као свадбени поклон од сестре, и он се на крају вратио у Велику Британију. Наиме, ћерке Марије Фјодоровне су 1930. године продале тај украс Марији од Тека, снаји краљице Александре, да би га 1953. године наследила унука Елизабета II.
Марија Фјодоровна је веома волела накит, посебно сафире. Имала је импозантну колекцију накита који је продат на аукцији после њене смрти. Марија од Тека је такође била велика поборница руске јувелирске уметности. Она је набавила неколико украса које још увек носе припаднице краљевске породице.
Краљица Елизабета II на забави у врту замка Балморал, 7. август 2012. Шкотска.
Getty ImagesУ колекцији Елизабете II налази се и брош са сафиром који је раније припадао Марији Фјодоровној.
Краљица Елизабета II после заседања кабинета министара, Лондон, 18. децембар 2012.
Getty ImagesИмператорка је имала читав комплет од сафира који се састојао од тијаре, два броша, огрлице и украса за горњи део хаљине.
Краљица Елизабета II и принц Филип, војвода од Единбурга, у посети Немачкој, Берлин, 23. јун 2015.
Getty ImagesМожда је и цео тај комплет „раскрчмљен“, а брош је завршио у рукама енглеске краљице. Елизабета II га доста често носи, комбинујући га у тону хаљине или капута.
Краљица Марија од Тека (1867-1953), фото из 1937.
Getty ImagesОмиљена огрлица принцезе Ане, ћерке Елизабете II, је чокер са огромним сафиром Марије Фјодоровне.
Краљица Ана излази из катедрале светог Гилеса, Единбург, 4. јул 2001.
Getty ImagesМарија од Тека га је 1931. године купила за 6.000 фунти (приближно 400.000 фунти по садашњем курсу).
Принцеза Ана, ћерка краљице Елизабете II и принца Филипа, у свиленој вечерњој хаљини и блејзеру на ручку у Викторијином доку, Источни Лондон, 2. октобар 1991.
Getty ImagesОва огрлица са крупним сафиром и брилијантима, и са четири низа бисера на златној основи и данас изгледа веома ефектно и модерно.
Принцеза Ана на пристаништу присуствује церемонији доделе имена новим бродовима компаније P & O „Oceania“ и „Adonia“, 2003.
Getty ImagesУ кутијици за накит британске краљевске породице налази се и накит који је добијен на поклон од руских императора.
Дочек Камиле, војвоткиње од Корнвола. Изложба зидне уметности у Филаделфији, 27. јануар 2007.
Getty ImagesТо је, на пример, брош од брилијаната са цејлонским сафирима који носи Камила, супуга Чарлса, принца од Велса. Брош има оригинални облик срца са словом „кси“ у центру (то слово је у старословенској азбуци представљало број 60).
Камила, војвоткиња од Корнвола за време пријема у „The Rooms“ (културни објекат у коме је смештена уметничка галерија, архив и музеј Њуфаундленда и Лабрадора), Сент Џонс, Канада, 3. новембар 2009.
Getty ImagesОвај украс су 1897. године краљици Викторији поводом шездесет година владавине поклониле њене унуке, прицезе од Хесена: последња руска царица Александра Фјодоровна и њена сестра велика кнегиња Јелизавета Фјодоровна. Дуго година се овај брош није појављивао у јавности, да би га први пут 2007. године ставила Камила, војвоткиња од Корнвола. Она га и данас понекад носи.
Портрет краљице Елизабете II на малом степеништу на улазу у Букингемску палату, 1954.
Getty ImagesЕлизабета се 1947. удала за принца Филипа, војводу од Единбурга. Као свадбени поклон од његове мајке Алисе од Батенберга (праунуке краљице Викторије и рођаке царице Александре Фјодоровне) дала је сину своју дијадему од брилијаната коју је добила за своју свадбу од руског цара Николаја II и царице Александре.
Краљица се припрема за говор у Палати лордова уочи Државне церемоније отварања парламента.
Getty ImagesУ то тешко послератно време, када су чак и краљевске породице морале на свему да штеде, дијадема је била растављена на делове.
Председник НР Кине Си Ђинпинг и Кетрин, војвоткиња од Кембриџа, на државном банкету у Букингемској палати, 20. октобар 2015, Лондон.
Getty ImagesОд најкрупнијег брилијанта направљен је веренички прстен, а од осталог драгог камења направљена је наруквица од платине, коју је Филип поклонио Елизабети. Она је и данас носи и с времена на време позајмљује војвоткињи Кетрин, супрузи свог унука Вилијама, војводе од Кембриџа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
