Који накит Романових сада поседује краљевска породица Велике Британије?

После револуције 1917. године драгоцености императорског дома Романових су већином на овај или онај начин изнете из земље. Данас је практично немогуће проценити чак ни приближну количину изгубљених украса.

Поједини странци и функционери су прокријумчарили брилијанте (амерички писац Џон Рид је 1918. задржан на граници са великом количином украса који су припадали сестри Николаја II Олги; он је драго камење сакрио у потпетице својих ципела). А оно што су затекли, бољшевици су немилице продавали на многобројним европским аукцијама. Новој власти је био потребан новац, те су дела јувелирске уметности продавана у фрагментима, буквално „на килограм“.

Тако су, на пример, продате многе тијаре и дијадеме (посебно смо писали о њима).

Европом су током 1920-их по аукцијама кружили каталози царских украса. Ко год је имао довољно новца могао је купити драгоцени каменчић или прстен. Бољшевици су распродавали брилијанте из императорских круна. На списку лотова је било 773 предмета. Од тога се 114 чува у Дијамантском фонду Кремља, док је све остало много пута изношено на аукције. Зна се да је енглески антиквар Норман Вејс тада купио девет килограма украса и драгог камења, потрошивши 50.000 фунти стерлинга (укупно милион и по рубаља по тадашњем курсу). Препродао их је аукцијској кући Christie's. Те драгоцености су подељене на 124 лота и изнете на аукцију у марту 1927. године. Најдрагоценија је била велика брилијантска дијадема последње императорке Александре Фјодоровне са 1.535 дијаманата.

Дијадема од бисера „Руска лепотица“ је продата за 310 фунти, а „Руско поље“ са жутим брилијантом од 35 карата за 240 фунти. Права цена тих украса је, наравно, била далеко већа.

Романови који су успели да побегну из Русије изнели су накит на себи, а затим га продали другим краљевским породицама. Многи украси су се обрели у Великој Британији.

Руски бисер принцезе Мајкл од Кента (Princess Michael of Kent)

Супруга британског принца Мајкла од Кента (брата од стрица британске краљице Елизабете II и чукунунука по мајци руског императора Александра II), рођена као баронеса Мари Кристин од Рајбница, поседује привеске од бисера који су раније припадали великој кнегињи Марији Павловној, оној истој која је за време револуције један део свог раскошног накита пренела преко границе у навлакама од јастука. Велика кнегиња је све своје драгоцености оставила својој ћерки, грчкој принцези Јелени Владимировној. Ћерка је морала да распрода део мајчине ризнице због финансијских потешкоћа у којима се нашла. Сада Владимирску тијару Марије Павловне на пријемима носи лично Елизабета II.

Висеће бисерне минђуше Јелена је оставила својој ћерки Марини од Грчке и Данске, а ова свом сину Мајклу од Кента. Мајкл их је поклонио супрузи, те их сада она са задовољством носи.

Ти бисери могу да се носе и као минђуше и као привезак за огрлицу.

Брош од сафира са бисерима Елизабете II

Краљица Велике Британије Елизабета II је 1994. године званично посетила Русију. За сусрет са председником Борисом Јељцином изабрала је јарко плави капут украшен брошем са огромним цејлонским сафиром, обрађеним техником „кабошон“ (Cabochon), окруженим десетином брилијаната и висећим бисерима.

Тај брош је најпре припадао руској императорки Марији Фјодоровној, супрузи Александра III, мајци Николаја II и сестри британске краљице Александре од Данске (од које су тијаре у „руском стилу“ ушле у моду).

Марија Фјодоровна је за време револуције успела да напусти Русију преко Крима на палуби британског бојног брода и да се пребаци у Велику Британију, а затим у Данску, где је живела до 1928. године.

Историчари сматрају да је императорка-удовица могла изнети и друге украсе. Брош је добила као свадбени поклон од сестре, и он се на крају вратио у Велику Британију. Наиме, ћерке Марије Фјодоровне су 1930. године продале тај украс Марији од Тека, снаји краљице Александре, да би га 1953. године наследила унука Елизабета II.

Још један брош од сафира

Марија Фјодоровна је веома волела накит, посебно сафире. Имала је импозантну колекцију накита који је продат на аукцији после њене смрти. Марија од Тека је такође била велика поборница руске јувелирске уметности. Она је набавила неколико украса које још увек носе припаднице краљевске породице.

У колекцији Елизабете II налази се и брош са сафиром који је раније припадао Марији Фјодоровној.

Императорка је имала читав комплет од сафира који се састојао од тијаре, два броша, огрлице и украса за горњи део хаљине.

Можда је и цео тај комплет „раскрчмљен“, а брош је завршио у рукама енглеске краљице. Елизабета II га доста често носи, комбинујући га у тону хаљине или капута.

Бисерни чокер (огрлица уз врат) са сафиром принцезе Ане

Омиљена огрлица принцезе Ане, ћерке Елизабете II, је чокер са огромним сафиром Марије Фјодоровне.

Марија од Тека га је 1931. године купила за 6.000 фунти (приближно 400.000 фунти по садашњем курсу).

Ова огрлица са крупним сафиром и брилијантима, и са четири низа бисера на златној основи и данас изгледа веома ефектно и модерно.

Брош са словенским бројем Камиле Паркер Боулз

У кутијици за накит британске краљевске породице налази се и накит који је добијен на поклон од руских императора.

То је, на пример, брош од брилијаната са цејлонским сафирима који носи Камила, супуга Чарлса, принца од Велса. Брош има оригинални облик срца са словом „кси“ у центру (то слово је у старословенској азбуци представљало број 60).

Овај украс су 1897. године краљици Викторији поводом шездесет година владавине поклониле њене унуке, прицезе од Хесена: последња руска царица Александра Фјодоровна и њена сестра велика кнегиња Јелизавета Фјодоровна. Дуго година се овај брош није појављивао у јавности, да би га први пут 2007. године ставила Камила, војвоткиња од Корнвола. Она га и данас понекад носи.

Наруквица од брилијаната Елизабете II

Елизабета се 1947. удала за принца Филипа, војводу од Единбурга. Као свадбени поклон од његове мајке Алисе од Батенберга (праунуке краљице Викторије и рођаке царице Александре Фјодоровне) дала је сину своју дијадему од брилијаната коју је добила за своју свадбу од руског цара Николаја II и царице Александре.

У то тешко послератно време, када су чак и краљевске породице морале на свему да штеде, дијадема је била растављена на делове.

Од најкрупнијег брилијанта направљен је веренички прстен, а од осталог драгог камења направљена је наруквица од платине, коју је Филип поклонио Елизабети. Она је и данас носи и с времена на време позајмљује војвоткињи Кетрин, супрузи свог унука Вилијама, војводе од Кембриџа.