Пет најопаснијих вандредних ситуација у америчкој амбасади у Москви

Наоружано обезбеђење испред америчке амбасаде у Москви.

Наоружано обезбеђење испред америчке амбасаде у Москви.

Антон Денисов/TASS
Живот службеника амбасаде САД није био лак.

1. Велики пожар 1977. године

Зграда америчке амбасаде у Москви после пожара, 27. август 1977.

Пожар у америчкој амбасади букнуо је 27. августа 1977. године. Пламен је најпре захватио седми спрат и брзо се проширио на целу зграду.

„То је било у петак нешто после 22:30. Ја сам се одмарао у свом стану у Вили Второва (познатија као вила Спасо Хаус) [резиденција америчког амбасадора] када је зазвонио телефон. Већи део седмог спрата амбасаде био је у пламену. Економска секција на северној страни централног крила зграде била је скоро цела у огњу. Видео сам да се пожар шири и на секцију штампе и културе која је даље низ ходник са јужне стране зграде. Маринци су се борили са пламеном откако је примећен пре нешто мање од сат времена, али он је брзо измицао контроли“, написао је касније службеник амбасаде Џим Шумејкер који је непосредно пре тог догађаја стигао у Москву.

Убрзо су на лице места стигли совјетски ватрогасци. У јеку Хладног рата Американци су сумњали да поједини ватрогасци могу бити заправо преобучени официри КГБ-а и бринули су се за тајну документацију која се чува у амбасади захваћеној пламеном. Совјетске власти су револтирано одбациле такве оптужбе.

Срећом, у пожару нико није изгубио живот.

2. Криза са таоцима 1979.

Специјална јединица „Алфа“.

Други секретар америчке амбасаде у Москви пустио је 28. марта 1979. године непознатог човека у зграду амбасаде. Чим је незнанац прошао совјетско обезбеђење на улазу и ушао у зграду показао је појас бомбаша самоубице и саопштио да ће дићи у ваздух амбасаду ако му се не дозволи да напусти СССР и (ни мање ни више!) упише факултет у САД.

Уследило је неколико тешких часова преговора. Совјетски преговарачи су покушавали да га убеде да одустане од свог плана и да се преда. Међутим, није било могуће уразумити неуравнотеженог човека, те су власти наредиле да припадници специјалне јединице „Алфа“ изврше упад на територију амбасаде и неутралишу нападача.

У тој акцији је један део експлозивне направе детонирао, а у тој експлозији је бомбаш самоубица погинуо. Припадници „Алфе“ су у јавности приказани као хероји, али су иза затворених врата КГБ-а оштро искритиковани.

Овде прочитајте детаљније о целом догађају.

3. Ћорак из бацача граната 1999. године

Руски полицајци испред америчке амбасаде са ручним бацачима граната из којих је покушан напад на амбасаду САД у Москви у оквиру акције протеста против НАТО бомбардовања Југославије, 28. март 1999.

У подне 28. марта 1999. полицији је саопштено да је у Москви украден џип марке Опел. Убрзо затим аутомобил који је полиција тражила примећен је близу америчке амбасаде.

У једном тренутку се он нагло зауставио и поред густог саобраћаја, и из њега је изашао човек са бацачем граната. Нанишанио је на средину зграде и пристиснуо окидач, али је оружје „заказало“. Руска полиција је приметила покушај напада на амбасаду и отворила ватру. Тада је нападач одбацио бацач граната, испалио неколико хитаца из аутомата „Калашњиков“ у правцу амбасаде и побегао. Тај напад се подударио са НАТО бомбардовањем Југославије 1999. године.

Град је блокиран, а полиција је убрзо нашла напуштено возило. Тек годину дана касније најзад је ухапшен осумњичени. Био је то 42-годишњи вајар Александар Сусликов. Он је проглашен за урачунљивог али је добио ублажену казну од 6,5 година затвора.

То није био једини случај када је америчка амбасада у Москви нападнута гранатом. Четири године раније (1995) непознато лице је бацило гранату у правцу амбасаде, она је долетела до прозора на петом спрату и само мало оштетила зграду. Срећом, у оба случаја није било жртава.

4. Пуцњава 2000. године

Наоружано обезбеђење испред америчке амбасаде.

11. јануара 2000. године пијани руски регрут прескочио је ограду америчке амбасаде у Москви, ушао у паркирани ауто, упалио мотор (кључ је остао у ауту) и почео да га вози по дворишту амбасаде.

Наоружани амерички маринци су отворили ватру и „силом смирили [прекршиоца]“. Двадесетогодишњи Јевгениј Иванов је рањен. Касније се опоравио у болници. Оптужен је за покушај крађе.

5. Улична туча између америчког дипломате (или агента ЦИА?) и руске полиције 2016. године

6. јуна 2016. године избио је дипломатски скандал између Москве и Вашингтона. Обе стране су оптужиле једна другу за инцидент који се догодио непосредно испред улаза у америчку амбасаду у Москви.

Руски полицајац који је ноћу чувао улаз у амбасаду ухватио се у коштац са непознатим мушкарцем који је покушао да прође поред њега и уђе у зграду.

Вашингтон је тврдио да се ради о америчком дипломати кога је незаконито зауставила руска полиција, а Москва је тврдила да је полицајац дејствовао у интересу амбасаде јер је покушао да у касним вечерњим сатима спречи непознато лице да продре на територију амбасаде. Медији су убрзо идентификовали тајанствену личност као тајног агента ЦИА који је био на задатку и није желео да открије свој идентитет руском полицајцу.

Овде прочитајте више о совјетским специјалцима групе „Алфа“ који су 1979. године „неутралисали“ терористу у просторијама америчке амбасаде у Москви.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“