„Троцки не може да пева без фалсетаˮ: Како се Стаљин посвађао са Троцким

Global Look Press; Russia beyond; Аркадий Шишкин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Од свих бољшевичких лидера Лав Троцки је имао највеће шансе да после Лењинове смрти стане на чело Совјетског Савеза. Међутим, у политичкој борби није успео да савлада најљућег непријатеља, Стаљина, што му је донело најпре изгнанство, а затим и смрт. Али, како је изгледао почетак овог чувеног сукоба?

Војни стручњаци

Први отворени сукоб између двојице револуционарних вођа догодио се на лето 1918. године за време одбране Царицина (будућег Стаљинграда) који су опколили белогардејци. Град је имао изузетан значај, јер су кроз њега пролазили путеви за снабдевање рејона Централне Русије храном.   

Стаљин, Ворошилов и Щаденко у Царицину

У јуну је у Царицин ради решавања проблема организације испорука намирница стигао Стаљин, који је у то време заузимао позицију народног комесара (министра) за националности. Обезбедивши подршку Лењина, проширио је своја овлашћења и на питања одбране града.

„Линија јужно од Царицина још није успостављенаˮ, писао је Стаљин Лењину 18. јуна: „Гањам и грдим кога год треба, надајући се да ћемо је ускоро успоставити. Када наши војни 'стручњаци' (неспособњаковићи!) не би спавали и ленчарили, линија не би била ни прекинута, а ако буде поново успостављена, то неће бити захваљујући њима, него њима упркос.ˮ 

Стаљин

Управо питање војних стручњака, бивших официра царске војске, било је пресудно у односима између Стаљина и Троцког. Будући „отац совјетских народаˮ био је одлучно против тога да се царски официри постављају на високе положаје у Црвеној армији, сматрајући да су непоуздани и спремни да у сваком тренутку изневере револуцију.

Супротан став заступао је народни комесар за војна питања Лав Троцки. Његова је заслуга што су добро обучени професионални војни кадрови царске војске прелазили у службу бољшевика. Тако се у саставу Цревне армије нашло преко 250 царских генерала.

Лењин и Стаљин

Конфликт

Стаљин је успео да издејствује да се бившем царском генералу Андреју Снесареву одузме команда над Севернокавкаским војним округом. Млађи командири су прошли чак и горе. На основу сумњи да се баве контрареволуционарном делатношћу Стаљин је наложио да буде ухапшена читава артиљеријска команда, укључујући ниже чинове. Они су укрцани на такозвану „баржу смртиˮ (пловећи затвор који је коришћен за време Грађанског рата) на средини Волге, где су многи ускоро умрли због тешких услова заточеништва.

Генерал Снесарев, 1917.

Именовање Павла Ситина, такође бившег царског генерала,  за команданта Јужног фронта, што је Троцки учинио у септембру, такође је изазвало снажно негодовање Стаљина. „Неопходно је на Централном комитету партије размотрити питање понашања Троцког, који омаловажава најугледније чланове партије у корист издајника из редова војних стручњака и на штету интереса фронта и револуције. Треба поставити питање о томе да је недопустиво да Троцки издаје особна наређења... Треба преиспитати питање војних стручњака из табора непартијских контрареволуцинараˮ, стајало је у телеграму упућеном Лењину. 

Стаљин је отворено игнорисао наређење Троцког да се Ситину даје пуна власт у вођењу операције и чак је основао алтернативни центар команде. Често је на многе одлуке народног комесара за војна питања он издавао директиву: „Не узимати у обзирˮ.

Лав Троцки

Успех Троцког

Стаљин и Троцки нису успели да постигну консензус ни по једном питању које се односи на вођење одбране града. Постепено је њихов конфликт достигао степен отвореног непријатељства.

„Генерално ситуација стоји тако да Троцки не може да пева без фалсета ни да нешто чини без упадљивих гестова, при чему ја не бих ништа имао против гестова ако притом не би страдали интереси нашег заједничког подухвата. Зато вас молим, док још није касно, да смирите Троцког и сведете га на његове оквире, јер се бојим да ће хировита наређења Троцког унети раздор између армије и командног састава и дефинитивно уништити фронтˮ, стајало је у Стаљиновом телеграму на Лењиново име од 3. октобра. 

Лењин и Стаљин

Наредног дана побеснели Троцки је из Тамбова телеграфисао шефу државе најусрдније тражећи да се Стаљин удаљи из града. У емотивном жару чак је погрешио реч у телеграму: „Царицин треба да се потчини или да се склони.ˮ

На крају је Лењин стао на страну Троцког, позвавши 19. октобра Стаљина да се врати у Москву. Иако је у војној команди дошло до озбиљних несугласица, војска је успела да задржи град. Он је пао тек на лето 1919. године услед неуспешне контраофанзиве Црвене армије.

Одбрана Царицина

„Управо тих дана (у новембру - Russia Beyond), повучен из Царицина, са дубоким бесом и жељом за осветом у души, Стаљин је написао свој кратак чланак посвећен јубилеју револуције. Циљ чланка био је да зада ударац престижу Троцког, да против њега уздигне ауторитет Централног комитета на челу са Лењином. Тај јубиларни чланак изродила је притајена мржњаˮ, записао је касније у својим сећањима бивши народни комесар за војна питања. 

Конфликт у Царицину био је прва фаза вишегодишњег жестоког сукоба између две најутицајније фигуре бољшевичког покрета. Он је окончан тек 20. августа 1940. године, када је Троцки, који је био протеран из СССР-а, по Стаљиновом наређењу убијен у Мексику. 

Троцки

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“