Америчка 4477. ескадрила за тестирање и процену. МиГ-21 са ознаком „85“.
Америчко ратно ваздухопловствоВежбовне борбе у ваздуху су важан елемент обуке војних пилота. Специјално за њих многе државе у свом ратном ваздухопловству формирају такозване „агресорске“ ескадриле које на маневрима имитирају непријатеља.
По правилу улогу непријатељских ловаца играју авиони домаће производње који су по техничким карактеристикама слични противничким, али није увек било тако. У доба Хладног рата Американци су тајно формирали ескадрилу која се састојала од правих совјетских мигова.
Гејл Пек
Public domainУ оквиру програма „Constant Peg“ на иницијативу пуковника Гејла Пека и генерала Хојта Ванденберга 1977. године је формирана 4477. ескадрила за тестирање и процену, позната под називом „Црвени орлови“. Поменути официри су били разочарани дејством ратног ваздухопловства САД у вијетнамском конфликту и сматрали су да је америчким пилотима крајње неопходна „стварна обука“, тј. двобоји (па макар и вежбовни) са правим авионима вероватног противника.
J-7B са ознаком „69“, 4477. ескадрила за тестирање и процену.
Америчко ратно ваздухопловствоНије, међутим, било лако набавити те авионе. Совјетски авиони су „напабирчени“ свуда по свету. Скоро да су на комад куповани или добијани у замену за нешто друго од Југославије, Израела, Египта и других земаља. Од Кине су током 1980-их купљени модели Chengdu J-7м, што је била кинеска копија авиона МиГ-21.
Кабина пилота МиГ-21.
Daniel Pandelea (CC BY-SA 3.0)Погодно тло за такве набавке су постале Индонезија и Сомалија. Ове две земље су раније биле оријентисане на Москву, а током 1970-их су прешле из совјетског блока у амерички па су могле да се одрекну неколико десетина совјетских авиона у корист САД. Додуше, није све то ишло баш глатко. Индонезија је, на пример, послала четири покварена мига, од којих је једва „скрпљен“ један исправан.
МиГ-23, 4477. ескадрила за тестирање и процену, 1988.
Америчко ратно ваздухопловствоНа крају су основни авиони „Црвених орлова“ постали МиГ-17 (Fresco), МиГ-21 (Fishbed) и МиГ-23 (Flogger). Не зна се колико их је укупно било. Зна се само да је 1985. године ескадрила имала 26 авиона.
Американци су имали потешкоћа и са опслуживањем тих авиона. Нису лако могли да набаве моторе за њих или резервне делове. Техничко опслуживање мигова је поверено стручњацима из General Electric, а трагањем за неким посебно ретким деловима бавили су се чак и агенти ЦИА у Пољској и Румунији.
Ловачки авиони F-5E америчког ратног ваздухопловства лете са совјетским МиГ-17 и МиГ-21 из 4477. ескадриле за тестирање и процену.
Америчко ратно ваздухопловствоНајчешће су авиони набављани без пратеће техничке документације, тако да су пилоти морали да се уче на сопственим грешкама. Често је исход био леталан.
МиГ-23 са ознаком „49“. 4477. ескадрила за тестирање и процену.
Америчко ратно ваздухопловство„Црвени орлови“ су посебне проблеме имали са моделом МиГ-23. Ценили су га због брзине, али га нису волели због нестабилности у лету и тешког пилотирања. Њиме су управљали само најискуснији пилоти, који су пре тога имали неколико десетина летова у авиону МиГ-21. Генерал-лајтнант Роберт Бонд, заменик начелника Команде ваздухопловних система Америчког ратног ваздухопловства (AFSC), погинуо је 25. априла 1984. године у авиону МиГ-23.
МиГ-23МС у лету. 4477. ескадрила за тестирање и процену.
Legion MediaСваки ловац 4477. ескадриле је чуван као зеница ока. Ти авиони никада нису летели ноћу и у неповољним метеоролошким условима.
Знало се да постоје класичне „агресорске“ ескадриле, али што се тиче „Црвених орлова“, све информације везане за њих су брижљиво скриване, пре свега од СССР-а.
4477. ескадрила за тестирање и процену. Полигон за тестирање Тонопа, 1980-их.
Legion MediaАмерички стручњаци су израчунали време и трајање лета совјетских сателита изнад базе Нелис и на војном полигону Тонопа у Невади, где су били размештени ови авиони, па су у тим периодима склањали мигове у хангаре или их покривали навлакама, али тако да се испод њих не препознају контуре совјетских ловаца.
Део ваздушног простора изнад исушеног језера Грум Лејк (чувена Област 51) где су извођене вежбовне борбе са совјетским авионима био је заклоњен од знатижељних очију. На картама је иронично обележаван као „Црвени трг“.
МиГ-21Ф-13 креће се по писти. 4477. ескадрила за тестирање и процену.
Legion MediaУ вежбовним дуелима са миговима 4477. ескадриле за тестирање и процену учествовали су пилоти ратног ваздухопловства САД, авијације ратне морнарице и Маринског корпуса. „Црвени орлови“ су тако тестирали већину америчких ловаца произведених током 1970-их и 1980-их, и интензивно су се „борили“ на маневрима Red Flag.
Ваздушне борбе су извођене по следећим схемама: један на један, два на два или два америчка авиона против једног совјетског. Поред тога, мигови су „нападали“ стратешке бомбардере B-52 и транспортне авионе Локид C-130 Херкул током имитације десантирања људства и терета.
Задатак „орлова“ није био да у борби однесу победу по сваку цену, мада се то често дешавало. Главни њихов циљ је био да колегама демонстрирају предности и недостатке совјетских авиона, да покажу како и када је најбоље напасти совјетски миг.
МиГ-21Ф-13, 4477. ескадрила за тестирање и процену, полигон Тонопа.
Legion MediaРади што веће аутентичности авиони 4477. ескадриле су били означени црвеним петокракама, додуше не са белим ободом као у совјетској авијацији, него са жутим.
Многи амерички пилоти-почетници у ваздушном сукобу са вероватним противником (па макар тај сукоб био и вежбовни) доживљавали су прави шок и нису могли да се снађу. „Када сам први пут угледао миг у близини, престао сам да управљам авионом!“, написао је касније мајор Франсис Гејслер звани Пако : „Уместо да се у брзини винем у вертикалу, ја сам почео да изводим са њим вираж по кругу. Он се залепио за мене као жвака за ђон. Нисам могао да га отресем. Испио ми је све животне сокове. Осећао сам се као тотална будала. Касније ми је речено да се то свакоме дешава“.
4477. ескадрила за тестирање и процену, групна фотографија.
Legion MediaКрајем 1980-их је деловање „Црвених орлова“ почело да јењава. Главни узрок је био недостатак финансија, као и чињеница да је Совјетски Савез већ увео у свој арсенал нову (четврту) генерацију ловачких авиона.
Своје последње летове у миговима пилоти 4477. ескадриле извели су 4. марта 1988. године. Званично су „Црвени орлови“ расформирани 1990. године. Совјетски авиони су смештени у хангаре на чување или су претворени у музејске експозиције, а неки су уништени као мете на маневрима америчког ратног ваздухопловства.
Вежбовне ваздушне борбе против совјетских ловаца у Невади су биле изврсна школа за америчке пилоте. „Програм ’Constant Peg’ није стигао да се одрази на ситуацију у Вијетнаму, али је захваљујући њему током операције ’Пустињска олуја’ оборено 40 ирачких ловаца, и већином су то били модели МиГ-21 и МиГ-23“, истакао је бригадни генерал Херберт Хок Карлајл који је 1986-1988. командовао 4477. ескадрилом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу