Како су Американци тајно користили совјетске авионе

Америчка 4477. ескадрила за тестирање и процену. МиГ-21 са ознаком „85“.

Америчка 4477. ескадрила за тестирање и процену. МиГ-21 са ознаком „85“.

Америчко ратно ваздухопловство
Нико у СССР-у није имао појма да њихов вероватни противник успешно и интензивно користи десетине совјетских ловачких авиона.

Вежбовне борбе у ваздуху су важан елемент обуке војних пилота. Специјално за њих многе државе у свом ратном ваздухопловству формирају такозване „агресорске“ ескадриле које на маневрима имитирају непријатеља.

По правилу улогу непријатељских ловаца играју авиони домаће производње који су по техничким карактеристикама слични противничким, али није увек било тако. У доба Хладног рата Американци су тајно формирали ескадрилу која се састојала од правих совјетских мигова.

Комад по комад

Гејл Пек

У оквиру програма „Constant Peg“ на иницијативу пуковника Гејла Пека и генерала Хојта Ванденберга 1977. године је формирана 4477. ескадрила за тестирање и процену, позната под називом „Црвени орлови“. Поменути официри су били разочарани дејством ратног ваздухопловства САД у вијетнамском конфликту и сматрали су да је америчким пилотима крајње неопходна „стварна обука“, тј. двобоји (па макар и вежбовни) са правим авионима вероватног противника.

J-7B са ознаком „69“, 4477. ескадрила за тестирање и процену.

Није, међутим, било лако набавити те авионе. Совјетски авиони су „напабирчени“ свуда по свету. Скоро да су на комад куповани или добијани у замену за нешто друго од Југославије, Израела, Египта и других земаља. Од Кине су током 1980-их купљени модели Chengdu J-7м, што је била кинеска копија авиона МиГ-21.

Кабина пилота МиГ-21.

Погодно тло за такве набавке су постале Индонезија и Сомалија. Ове две земље су раније биле оријентисане на Москву, а током 1970-их су прешле из совјетског блока у амерички па су могле да се одрекну неколико десетина совјетских авиона у корист САД. Додуше, није све то ишло баш глатко. Индонезија је, на пример, послала четири покварена мига, од којих је једва „скрпљен“ један исправан.

МиГ-23, 4477. ескадрила за тестирање и процену, 1988.

На крају су основни авиони „Црвених орлова“ постали МиГ-17 (Fresco), МиГ-21 (Fishbed) и МиГ-23 (Flogger). Не зна се колико их је укупно било. Зна се само да је 1985. године ескадрила имала 26 авиона.

Злата вредни

Американци су имали потешкоћа и са опслуживањем тих авиона. Нису лако могли да набаве моторе за њих или резервне делове. Техничко опслуживање мигова је поверено стручњацима из General Electric, а трагањем за неким посебно ретким деловима бавили су се чак и агенти ЦИА у Пољској и Румунији.

Ловачки авиони  F-5E америчког ратног ваздухопловства лете са совјетским МиГ-17 и МиГ-21 из 4477. ескадриле за тестирање и процену.

Најчешће су авиони набављани без пратеће техничке документације, тако да су пилоти морали да се уче на сопственим грешкама. Често је исход био леталан.

МиГ-23 са ознаком „49“. 4477. ескадрила за тестирање и процену.

„Црвени орлови“ су посебне проблеме имали са моделом МиГ-23. Ценили су га због брзине, али га нису волели због нестабилности у лету и тешког пилотирања. Њиме су управљали само најискуснији пилоти, који су пре тога имали неколико десетина летова у авиону МиГ-21. Генерал-лајтнант Роберт Бонд, заменик начелника Команде ваздухопловних система Америчког ратног ваздухопловства (AFSC), погинуо је 25. априла 1984. године у авиону МиГ-23.

МиГ-23МС у лету. 4477. ескадрила за тестирање и процену.

Сваки ловац 4477. ескадриле је чуван као зеница ока. Ти авиони никада нису летели ноћу и у неповољним метеоролошким условима.

Тајна над тајнама

Знало се да постоје класичне „агресорске“ ескадриле, али што се тиче „Црвених орлова“, све информације везане за њих су брижљиво скриване, пре свега од СССР-а.

4477. ескадрила за тестирање и процену. Полигон за тестирање Тонопа, 1980-их.

Амерички стручњаци су израчунали време и трајање лета совјетских сателита изнад базе Нелис и на војном полигону Тонопа у Невади, где су били размештени ови авиони, па су у тим периодима склањали мигове у хангаре или их покривали навлакама, али тако да се испод њих не препознају контуре совјетских ловаца.

Део ваздушног простора изнад исушеног језера Грум Лејк (чувена Област 51) где су извођене вежбовне борбе са совјетским авионима био је заклоњен од знатижељних очију. На картама је иронично обележаван као „Црвени трг“.

Непроцењиво искуство

МиГ-21Ф-13 креће се по писти. 4477. ескадрила за тестирање и процену.

У вежбовним дуелима са миговима 4477. ескадриле за тестирање и процену учествовали су пилоти ратног ваздухопловства САД, авијације ратне морнарице и Маринског корпуса. „Црвени орлови“ су тако тестирали већину америчких ловаца произведених током 1970-их и 1980-их, и интензивно су се „борили“ на маневрима Red Flag.

Ваздушне борбе су извођене по следећим схемама: један на један, два на два или два америчка авиона против једног совјетског. Поред тога, мигови су „нападали“ стратешке бомбардере B-52 и транспортне авионе Локид C-130 Херкул током имитације десантирања људства и терета.

Задатак „орлова“ није био да у борби однесу победу по сваку цену, мада се то често дешавало. Главни њихов циљ је био да колегама демонстрирају предности и недостатке совјетских авиона, да покажу како и када је најбоље напасти совјетски миг.

Психолошки ефекат

МиГ-21Ф-13, 4477. ескадрила за тестирање и процену, полигон Тонопа.

Ради што веће аутентичности авиони 4477. ескадриле су били означени црвеним петокракама, додуше не са белим ободом као у совјетској авијацији, него са жутим.

Многи амерички пилоти-почетници у ваздушном сукобу са вероватним противником (па макар тај сукоб био и вежбовни) доживљавали су прави шок и нису могли да се снађу. „Када сам први пут угледао миг у близини, престао сам да управљам авионом!“, написао је касније мајор Франсис Гејслер звани Пако : „Уместо да се у брзини винем у вертикалу, ја сам почео да изводим са њим вираж по кругу. Он се залепио за мене као жвака за ђон. Нисам могао да га отресем. Испио ми је све животне сокове. Осећао сам се као тотална будала. Касније ми је речено да се то свакоме дешава“.

Крај епохе

4477. ескадрила за тестирање и процену, групна фотографија.

Крајем 1980-их је деловање „Црвених орлова“ почело да јењава. Главни узрок је био недостатак финансија, као и чињеница да је Совјетски Савез већ увео у свој арсенал нову (четврту) генерацију ловачких авиона.

Своје последње летове у миговима пилоти 4477. ескадриле извели су 4. марта 1988. године. Званично су „Црвени орлови“ расформирани 1990. године. Совјетски авиони су смештени у хангаре на чување или су претворени у музејске експозиције, а неки су уништени као мете на маневрима америчког ратног ваздухопловства.

Вежбовне ваздушне борбе против совјетских ловаца у Невади су биле изврсна школа за америчке пилоте. „Програм ’Constant Peg’ није стигао да се одрази на ситуацију у Вијетнаму, али је захваљујући њему током операције ’Пустињска олуја’ оборено 40 ирачких ловаца, и већином су то били модели МиГ-21 и МиГ-23“, истакао је бригадни генерал Херберт Хок Карлајл који је 1986-1988. командовао 4477. ескадрилом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“