Воз тежак 5.000 тона одједном мења правац и одлази у ноћ, мада контролор саобраћаја понавља команду да се заустави. Не, то није сцена из акционог трилера Кончаловског „Помахнитали возˮ. Овај инцидент, који су новинари назвали „Ђавољи возˮ, заиста се догодио у Русији 2004. године, када је један машиновођа изненада полудео.
11. јануара 2004. године у поноћ машиновођа и његов асистент укрцали су се у теретни воз бр. 1908 на железничком депоу у близини Москве и кренули у правцу Санкт Петербурга. У читавом возу налазила су се само њих двојица: 31-годишњи Едуард Горчаков, главни машиновођа, и 24-годишњи Александар Абдурахманов, његов асистент.
Добили су зелено светло и кренули кроз ноћ, остављајући за собом све потенцијалне сведоке.
Ускоро се саобраћајни контролор забринуо због неочекиваног инцидента. Када се воз приближавао станици Кукољ, примио је команду да се заустави и пропусти други тешки теретни воз да прође први. Асистент Абдурахманов је одговорио да је разумео поруку и воз је почео полако да се зауставља. Међутим, одмах након тога изненада је убрзао и прошао станицу, упркос сигнализацији која је забрањивала пролаз. Такође је произвољно променио правац кретања. Ово фрапантно кршење саобраћајних правила могло је да доведе до катастрофалних последица. Воз је наставио да убрзава и кренуо је у неконтролисану вожњу у непознатом правцу.
У кабини два човека су се борила за контролу над возом. Абдурахманов је покушао да преузме управљање и заустави воз, док је Горчаков, главни машиновођа, наставио да убрзава. Горчаков, који је у поређењу са својим асистентом био крупнији и јачи, надвладао га је и физички му запретио, након чега је овај одустао од даљих покушаја.
Горчаков је несметано наставио да убрзава, кршећи саобраћајна правила и игноришући поруке од контролора. Водио је воз у неминовну несрећу.
Када је професионална комисија истражувала случај, дошла је до закључка да је Горчаков патио од „акутне делузионе психозе са агресивним тенденцијамаˮ.
Особа одговорна за безбедност воза изненада је тако постала главни извор опасности.
Горчаков је успешно прошао редовни професинални преглед психолошке и медицинске комисије само годину дана пре инцидента. Обе комисије су закључиле да је Горчаков стабилан и подобан за вршење посла.
Међутим, каснија истрага је утврдила да је машиновођа био човек са дубоким унутрашњим проблемима и да је патио због несређеног и несрећног приватног живота.
Са 30 година Горчаковљева личност је, према сведочењима, претрпела драстичне промене. Изненада је постао предани верник, а затим је после осам година брака напустио своју супругу због друге жене.
Његова нова жена се брзо разочарала у партнера и они су се разишли само месец дана после рођења близанаца.
„Едуард се променио пред мојим очима. Није га занимало ништа осим фудбала и био је потпуно неспособан у свакодневном животуˮ, рекла је она новинарима после инцидента. Једном приликом је, наводно, на њену молбу да јој помогне са дететовим пеленама рекао „Бог ће помоћиˮ.
У цркви Едуардово понашање је такође изазвало сумње, иако пре инцидента то никада није пријављено. Један свештеник који је комуницирао са машиновођом пре инцидента рекао је да Горчаков био у депресији. „Демони су беснели у њемуˮ, рекао је он.
На срећу, саобраћајни контролори су успели да зауставе воз тако што су му искључили снабдевање струјом, па нико није повређен у дивљој ноћној вожњи.
Када је полиција стигла на место догађаја, пронашли су машиновођу на поду воза у неурачуњивом стању.
Каснија истрага је такође показала да је дошло до бројних кршења професионалних правила уочи инцидента, укључујући то што особље депоа прикрило чињеницу да је Горчаков закаснио на своју смену и морао у журби да прође безбедносне процедуре пре поласка воза.
Воз којим је управљала болесна особа прешао је 40 километара и достигао максималну брзиину од 95 километара на час, што је опасно за тежак теретни воз. У штампи инцидент је с правом назван „Ђавољи возˮ и „Вожња у нигдеˮ.
Овде можете сазнати више о томе како руски возови саобраћају зими.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
