Рејв журка, помен и Стаљинов говор: Најнеобичнији догађаји у московском метроу (ФОТО, ВИДЕО)

Sputnik; Olga Shveitser/TASS; Legion Media
Током 85 година постојања московски метро није само превозио путнике, него је послужио и као хала за плес, модна писта, библиотека, па чак и породилиште. Ово су најзанимљивији догађаји који су се одиграли у подземној железници руске престонице.

Библиотека, породилиште и сала за говоре за време Другог светског рата

„Долазим готово сваког дана. Не зато што идем кући преко ове станице, него посебно како бих читао новине и књиге... Једини недостаци које је немогуће отклонити су промаја која настаје од кретања возова и непрекидни проток путникаˮ, овако је грађевински инжењер Богданов (име се не наводи) описао старицу метроа „Курскˮ на почетку Великог отаџбинског рата.

Пре почетка рата биле су саграђене три линије московског метроа, а за време бомбардовања престонице СССР-а станице су коришћене за евакуацију грађана током бомбардовања. Тешко је замислити, али за време рата метро је радио без прекида: дању су возови развозили путнике, а ноћу су станице постајале склоништа.

На станицама су се налазили тоалети, фонтане за воду и велики број лежајева и дечјих кревета, у којима су грађани спавали. Жене са бебама, старци и инвалиди спавали су у вагонима, наводи се историјском материјалу на сајту градоначелника Москве.

На неким станицама биле су амбуланте, у којима су се жене чак и порађале, такође су радиле продавнице и бербернице. За децу су се одржавали часови шивења и цртања, а за одрасле су приказивани филмови, одржавани концерти и историјске изложбе. 

У метро је долазио и Јосиф Стаљин. 6. новембра 1941. године током Московског градског савета посланика одржао је говор на станици „Мајаковскајаˮ. За њега је под покривен тепихом, постављена је говорница, а на зид поред Лењинове бисте окачен је портрет главнокомандујућег. После званичног дела организовано је послужење: гости су у вагонима добијали пиво, као и сендвиче и ђевреке.

Презентација часописа „Птјучˮ на станици „Красније воротаˮ

Једнократне чаше и тањири са остацима хране леже по огради покретних степеница, поред којих се налази неколико људи. Један младић носи ветровку, један је у фармеркама и мајици са апликацијом, а један човек је у оделу.

Све то подсећа на рејв журку, а управо тако је 1994. на московској станици метроа „Красније воротаˮ изгледала презентација часописа за младе „Птјучˮ. Заправо у часопису су се највише објављивали текстови о техно-музици и репортаже са рејв журки. Често су се на насловној страни појављивали андрогени модели, трансвестити или просто дизајнери и музичари.

„'Птјуч' је био кудикамо радикалнији. <…> Преко целе странице објављивао је фотографије дечака који уринирају са несразмерно великим полним органима, радо је употребљавао погрдне речи. Добро памтим израз 'ИДИТЕ НА Х…' (Идите у к...). Да и не спомињем то што је девојка са насловне стране могла опуштено да каже: 'Дрога је нешто чега ће увек бити у мом животу'ˮ - овако је часопис описао један од његових некадашњих аутора Максим Семељак.

„Птјучˮ је затворен 2003. када је епоха 90-их заувек отишла у прошлост. Према речима новинара Дмитрија Мишењина, часопис је морао да „угине пре почетка новог миленијума као незаборавна, не више тако млада, али ипак врашки лепа птичицаˮ. Сећања на исто тако незаборавну промоцију у метроу до данас се чувају у архивама.

Италијанска опера на станици „Кропоткинскаˮ

Московски метро обично ради до један сат после поноћи. Тада у метро једва да уђе неколико беспосличара који хватају последњи воз. Али у ноћи између 13. и 14. маја 2016. године на станици „Кропоткинскаˮ окупила се читава гомила посетилаца. Сарадници метроа су распоређивали столице на перону, а део станице је претворен у малу сцену на коју се сместио хор од 170 људи.

На тај начин московски метро је прославио 81 годину постојања. За заслужне сараднике метроа на самој станици су хор, Председнички оркестар Русије, диригент и петоро оперских солиста извели оперу композитори Пјетра Маскањија „Кавалерија рустиканаˮ.

Једну од солистичких партија извела је примадона данске краљевске опере Наталија Леонтјева.

„Моја мајка се за време Другог светског рата скривала од бомбардовања управо на овој станициˮ, рекла је Леонтјева.

Концерт симфонијског оркестра на истој станици одржан је и 2010. године, али је опера из 2016. била већи музички догађај у историји московске подземне железнице.

Модна ревија у депоу

Неколико полицајаца стоји у сваком вагону метроа, узбуђени путници у скупим бундама седе на седиштима, а конобари гостима разносе шампањац у возу који се креће. Воз стиже на станицу, а одмах на излазу налази се неколико редова столица и модна писта по којој само што нису кренули да дефилују модели уз музику која подсећа на „Секс и градˮ.

Тако је 1997. године у депоу Московског метроа недалеко од станице „Соколˮ почела ревија модне куће Givenchy. Александар Меквин је лично дошао у Москву, посетио свој бутик у тржном центру ГУМ и појавио се на ревији. Према речима новинара листа „Коммерсантˮ, Меквин није изашао на писту, него је одлучио да са стране прати реакције гостију.

Следећа ревија у метроу одржана је тек 2016. године на станици „Достојевскајаˮ. Она је затворена ради ревије бренда Alexander Terekhov. Писте тада није било, уместо ње блистао се мермерни под по којем су пролазили модели.

Ревије неколико руских дизајнера одржане су 2019. године на станици „Деловој центрˮ. Догађај је организован поводом отварања Московске недеље моде. Модели су силазили на писту на покретним степеницама, а уместо музичке пратње чуо се звук кретања возова.

Помен на Кружној линији

Девојка гола до појаса седи у вагону метроа и виљушком једе нешто налик на руску салату, позирајући пред камером. У предњем плану је постављена трпеза са храном и вотком, а око ње много људи, како мушкараца, тако и жена. Сви они једи и пију у вагону метроа, без наздрављања. Неко од њих истовремено рецитује стихове или пева песме уз гитару. Гости који улазе у вагон такође се нуде пићем и храном. Наоколо нема ниједног полицајца.

У неком тренутку један од мушкараца каже: „Готово је, направили смо браон кругˮ. Сви сакупљају ствари и излазе из воза, остављајући сто у вагону.

„А сто остављамо?? Ја нигде не идем од стола!ˮ - каже једна од девојака. Али не успева да понесе сто, јер се врата затварају и воз одлази даље.

То није била случајна гозба, него помен арт-групе „Ратˮ поводом 40 дана од смрти авангардног руског писца и песника Дмитрија Пригова. Догађај је одржан у ноћи између 24. и 25. августа 2007. године. Учесници акције су прошли читав круг кружном или браон линијом московског метроа. Пригов је за живота често организовао необичне перформансе. Једна од његових легендарних акција је медијска опера „Русијаˮ, у којој је покушавао да научи мачку да изговори назив земље.

„Уочи акције смо покушали да проценимо после колико станица ће стићи полиција. Необично је што се ниједан милиционер није уопште појавио код нашег вагона, упркос томе што на кружној линији сви вагони имају камереˮ, рекао је учесник акције Олег Воротников, а пренео аутор блога plucer.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“