Како је совјетски пилот изгубио опкладу да ће наслепо приземљити авион

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Само неколико минута пре 16:00 сати 2. октобра 1986. године Ту-134 се ризичном брзином приближавао писти за слетање у Самари. Само неколико секунди касније авион је ударио о земљу и запалио се. 

Испоставило се да је капетан авиона покушао да слети наслепо, али је кобна опклада са копилотом окончана на застрашујући начин. 

Слетање наслепо

За 87 путника и 7 чланова посаде то је требало да буде обичан домаћи лет од Свердловска (данашњег Јекатеринбурга) до Грозног, са успутним слетањем у Кујбишеву (данашњој Самари). Када су се укрцали у авион у Свердловску, људи су са собом понели личне ствари, а неки су путовали заједно са децом.

Први део лета протекао је уобичајено. Узлетање и лет који је претходио смртоносном слетању у Кујбишеву протекли су без тешкоћа. Међутим, пре него што се град појавио на хоризонту, капетан авиона је изнео лудачку идеју.

Александар Кљујев се опкладио са својим копилотом Генадијем Жирновом. Рекао је да може да слети наслепо, не гледајући где је тло и само се ослањајући на инструменте. Није јасно зашто је копилот одлучио да прихвати опкладу, јер је могао да је добије само својом смрћу, али то се може објаснити капетановим ауторитетом и утицајем који је имао на посаду.

Прилазећи писти Кљујев је користио повез како би блокирао свој видик ван кабине и почео кобно слетање. Копилот и остатак посаде нису се побунили против овог изузетно ризичног експеримента, чак ни када су се огласили системи за упозорење.

Кад је авион дотакао земљу, стајни трап му се сломио, преврнуо се и распао две половине. Гориво је покуљало из резервоара изнад загрејаних мотора и остатке летелице је захватио пожар са беспомоћним путницима заробљеним у трупу. 

Мртва тела и токсичан дим

Ватрогасци који су се налазили на дужности на аеродрому у рекордно кратком времену су стигли на место несреће. Био им је потребан само минут и по да почну акцију спасавања путника из пламена и отровног дима.

„Не може свако да гледа тако страшан призор без физичке реакције. Поглед на мртва тела и одвратан смрад меса које гори многима од нас су изазвали повраћање. Притом се унутра ширио тако загушљив дим од изгорелог материјала да је рад био могућ само са заштитном гас-маскомˮ, рекао је В. Фригин, један од првих ватрогасаца који су стигли на лице места после несреће.

Ватрогасци су морали да се боре против ватре и дима истовремено тражећи преживеле међу спаљеним остацима авиона и мртвим телима.

„Док сам улазио у пукотину на трупу из које је куљао дим одмах сам угледао мртвог човека како виси изнад моје главе, привезан појасом. Авион се, наиме, преврнуо приликом пада и сва седишта са путницима била су преокренута наопачке. Многи лешеви су били сасвим без одеће, док су другима недостајале ципеле. Све то је поскидала ваздушна струја или је изгорело у пламенуˮ, описао је Фригин застрашујуће искуство.

Мртва тела су падала на ватрогасце док су се кретали кроз авион преокренут наопачке у потрази за преживелима. Мада су успели да спасу неке путнике, већина њих је касније преминула, упркос херојским напорима ватрогасаца.

Фотографије и КГБ

Совјетска полиција је убрзо стигла на лице места и заградила прилаз авиону. Затим је пристигао и КГБ како би се побринуо да ужасни детаљи о несрећи не процуре у јавност, с обзиром да је у Совјетском Савезу цензурисање информација била уобичајена пракса.

Само захваљујући ватрогасцу Фригину фотографије запаљеног авиона су сачуване и касније проширене. „Не само што сам извлачио лешеве из авиона, него сам, у складу са својим дужностима, такође покушао да начиним што више снимака са места несрећа. Сматрао сам да ће оне бити корисне за каснију истрагу узрока трагедијеˮ, рекао је Фригин.

Међутим, КГБ агенти на лицу места зауставили су ватрогасца и одузели му један од два филма која је испуцао. Други филм Фригин је предао свом колеги и рекао му да га сакрије.

После несреће истрага је утврдила да је несрећа изазвана грешком пилота: капетан је прекршио плавила лета, а копилот није предузео мере да спречи несрећу.

Капетан Александар Кљујев је изведен пред суд на затвореном суђењу на коме новинарима није био дозвољен приступ. Осуђен је на 15 година затвора. Изашао је после шест година. Копилот Генадиј Жирнов није могао да изађе пред суд или да буде саслушан, јер је умро у болници. Сведоци су рекли да је очајнички покушавао да спасе путнике, улазећи и излазећи из авиона у пламену неколико пута док није изгубио свест.

Смртоносна опклада изазвала је смрт 70 људи, укључујући 14 деце, и оставила небројено много њихових рођака и пријатеља у жалости због губитка најмилијих.