Како су се рекламе појавиле на совјетској телевизији

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

То није била реклама бесних аутомобила, секси ружа за усне нити модерног одела. У првом рекламном клипу приказана је гомила „живог“ кукуруза који стоји усправно, креће се и пева, пропагирајући здраву исхрану.

„На совјетској телевизији није било комерцијалних реклама“, објашњава Љубов Платонова, угледни продуцент ТВ канала „Русија Култура“. У тим временима телевизијска реклама није имала никаквог утицаја на бизнис и културу у СССР-у.

„У Совјетском Савезу је економија била под контролом државе, није било приватног сектора, тако да су средства која се користе на слободном тржишту била непожељна. Уз све то, у то доба [несташица] није било питање само ’шта купити’, него пре свега ’где и када купити’. Није било никаквог смисла да се праве рекламе у овом облику и обиму какав данас видимо“, каже Платонова.

Двоминутна „кукурузна“ реклама је приказана 1964. године, у доба Хрушчовљевог „периода отапања“. Познато је да је амбициозни совјетски лидер био надахнут великим успехом САД у гајењу кукуруза, па је планирао да СССР постане други у свету по производњи кукуруза. „Ја сам кукурузник“, говорио је Хрушчов у шали. Његови напори у пољопривредном сектору одразили су се у тој првој историјској ТВ реклами, где је приказан кукуруз у виду необичних „ликова“ и средовечни кувар кога је играо глумац Иван Рижов.

Ако хоћете да будете здрави и да доживите стоту, у вашем јеловнику треба да буде и кукуруз, пева кувар. Реклама сугерише да совјетске домаћице од кукуруза могу да праве све што пожеле, од салате и чорбе до слатког пудинга и колача, и нема сумње да ће то бити „изврсна гозба“.

Реклама само на папиру

Ретке телевизијске рекламе су биле осмишљене као визуелни аспект државне пропаганде. „У суштини, рекламе нису ништа промовисале и нудиле, осим текућих тема и званичне идеологије“, каже Платонова. То се само на папиру звало „реклама“.

Прве рекламе су се знатно разликовале од данашњих – имале су огромну минутажу и често су биле осмишљене као комбинација различитих жанрова.

Поврх свега, током 1960-их и 1970-их није постојала представа о томе колико кошта један минут рекламе у ударном термину, тако да су се совјетске рекламе снимале као играни филмови, као велики пројекти. Први аутори су имали могућност да праве рекламе које трају и по пет минута, скоро као краткометражни филмови. „Реклама кукуруза из 1964. године је најбољи пример совјетске рекламе. То није реклама, него балада у буквалном смислу те речи“, додаје Платонова.

Можда чудно звучи, али ТВ реклама се у СССР-у појавила много пре тржишне економије. Прво рекламно удружење се појавило почетком 1970-их у студију документарних филмова у Лењинграду (данас Санкт Петербург).

Те рекламе су повремено наручивала совјетска министарства и фабрике, с тим што су оне најпре премијерно приказиване у биоскопима, а понекад и на телевизији.

Шта је рекламирано?

Жене су појачавале звук када се појави реклама веш машине „Вјатка“ совјетске производње, премијерно приказана на телевизији крајем 1970-их. Женски глас у позадини говори да овај модеран уређај представља „пријатно изненађење за домаћице“.

У реклами штедионице СССР-а (државне банке) приказана је лепа жена која жури да позавршава послове по граду током паузе за ручак. Маша (игра је Александра Јаковљева, будућа звезда филма-катастрофе „Посада“) треба да обави милион ствари, од поправљања ципела до куповине поврћа. Жури да заврши посао и у банци пре него што истекне пауза за ручак. У банци препознаје своју стару другарицу и жали јој се на свакодневне обавезе.

– О, Боже мој! Здраво, Тања. Све време сам у журби... Код куће много посла, и око детета, и да оперем, и да скувам... Уосталом, знаш и сама.

– Не знам. Ја радим сваки други дан. Стижем и да спремим ручак, и да одведем сина у шетњу, и да се нашминкам. Радно место ми је близу, а радни дан ми почиње у 10:00.

– Како причаш, испада да је твој посао прави рај.

– Не знам да ли је рај, али ми се допада. Овде плате нису лоше, примамо и додатак. Ти размисли. Ако одлучите да радите у штедионици, ослободићете се многих проблема.

Ова четвороминутна реклама се појавила крајем 1970-их и често је приказивана пре пројекције филма у биоскопу, а понекад и на телевизији.

Током 1980-их је телевизијска реклама била комбинација реализма и идеализма.

Једна од њих је уз веселу музика приказивала сензор за контролу напона.

На другој је приказана група Руса без осмеха на лицу, а глас у позадини саопштава да су се ти људи окупили да покажу како имају елегантна одела, направљена буквално од материјала за тапацирање намештаја.

У једном клипу је приказан минијатурни магнетофон.

„Музика за једну особу... Или за две“, говори романтични глас у позадини.

Крајем 1980-их је пепси-кола приказана у телевизијској реклами фабрике безалкохолних напитака код Ташкента, главног града тадашње Узбечке ССР. У снимању су учествовали локални позоришни глумци, професионални фото-модели и једна рок група.

У то време је СССР већ био на путу да потпуно пређе на тржишну економију, и рекламе пепси-коле су преносиле пре свега идеолошку поруку. Требало је, наиме, показати да је један од кључних симбола западне културе сада доступан совјетским грађанима.

Током 1990-их, после распада Совјетског Савеза, наступио је период великих промена и трансформација, тако да је телевизији било потребно озбиљно „подмлађивање“. У руски ТВ програм су почеле да продиру стране рекламе. Комерцијалне рекламе су биле доста краће и понављале су се у одређеним временским размацима. Русија је најзад и сама постала земља у којој је време новац.