Како су накит и друге драгоцености Романових доспели у Америку?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

После револуције 1917. године бољшевици су благо Романових продали у иностранство, а у Русији оставили само највредније. Луксузни накит није био по укусу само европских монарха, него и припадница америчког отменог друштва и познатих јувелирских кућа.

Смарагди Марије Павловне

Велика књегиња Марија Павловна (1854-1920), супруга Владимира Александровича (сина императора Александра Другог), спадала је у малобројне Романове који су после Револуције успели да изнесу драгоцености у иностранство. Она је имала велику колекцију коју је после смрти завештала својој деци. Сет накита од огромних смарагда постао је познат захваљујући фотографијама костимираног бала Романових из 1903. године.

Марија Павловна позирала је у костиму бољарке, а њену главу и хаљину красиле су смарагдна дијадема и брошеви, при чему је драго камење припадало још Јекатерини Другој. У то време многе дијадеме дизајниране су тако да су могле да се раставе и носе и као огрлице, брошеви и минђуше. Па ни ова у том смислу није била изузетак. Реч је, иначе, о свадбеном поклону који је велика књегиња добила од Александра Другог 1874. године.

Смарагде је наследио њен син Борис, па их је прво носила његова жена Зинаида Рашевска. Међутим, он их је убрзо продао јувелирској кући Картије. Од добијеног новца Борис је купио замак у близини Париза.

Картије од историјских смарагда прави нови накит и продаје га приватним лицима. Тако је ово драго камење коришћено у изради огрлице са привеском, направљеној по поруџбини Едит Рокфелер, ћерке Џона Рокфелера, оснивача Standard Oil-а. После њене смрти Картије је поново купио овај накит како би га редизајнирао.

Једна од најпознатијих тијара са тим драгуљима припадала је светски познатој Барбари Хатон, наследници малопродајног трговачаког ланца Woolworth која је на крају живота проћердала целокупно богатство.

После смрти Барбаре Хатон тијара је растављена и поједини драгуљи искоришћени за смарагдни накит марке Булгари глумице Лиз Тејлор који је такође продат на аукцији.

Највећи смарагд кога су Картијеови драгуљари избрусили у кап завршио је у брилијантској орглици, изгубивши у тој интервенцији трећину тежине. Продат је на аукцији 2019. године приватном власнику по цени од преко 4,8 милиона долара.

Венчана круна Романових

Мања круна украшена крупним брилијантима била је израђена 1884. године за венчање Јелисавете Фјодоровне и Сергеја Александровича, сина императора Александра Другог.

Круну су на венчањима носили сви припрадници куће Романов све до Револуције. Бољшевици је нису сматрали претерано уметнички вредном па су одлучили да је продају на аукцији. Круна је имала неколико власница (1952. носила ју је победница избора за Ms. Universe у Калифорнији), док је 1966. није купила Марџори Пост, супруга бившег америчког амбасадора у СССР-у. Велика поклоница руске уметности она је основала музеј Хилвуд у близини Вашингтона, а круна је била највреднији експонат у њеној колекцији.

Бисерна огрлица Катарине Велике

Огрлица императорке Катарине Велике (1729-1796) првобитно је имала 389 правих речних бисера. Вештачки бисери појавили су се релативно скоро, а ово је био врло редак и скуп камен који су само одабрани себи могли да приуште. После Револуције огрлица се нашла у јувелирској кући Картије која ју је потом продала америчком аутомобилском магнату Хорацију Доџу. Он је огрлицу купио за своју супругу Ану Томпсон Доџ и платио је за то време баснословних 820 000 долара. 

Наследили су је пет Аниних и Хорацијевих унука, а сваком од њих припала је по једна бисерна ниска. Три низа бисера 2018. године спојена Картијеовом брилијантском копчом продата су на аукцији у Њујорку приватном власнику за 1,1 милион долара.

Сафир Марије Фјодоровне

Императорка Марија Фјодоровна (1847-1928), супруга Александра Трећег и мајка последњег руског цара Николаја Другог, успела је после Револуције да отпутује у Велику Британију (њена сестра Александра била је супруга краља Едварда Седмог), а потом у Данску где је живела пре него што се удала. После њене смрти накит је припао њеној ћерки Ксенији, која је почела да га продаје. Императорка је била привржена сафирима, у њеној колекцији било је веома ретко и крупно драго камење (неке од драгуља данас носе у Великој Британији).

Највећи сафир завршио је 1928. године у њујоршкој јувелирници фирме Картије која га је потом продала америчкој оперској певачици пореклом из Бреста (данашња Белорусија) Хани Ваљској. Дива је одлучила да прода накит 1971. године, а после низа власница сафир се вратио у кућу Картије. Вешти драгуљари направили су 2015. године наруквицу Romanoff са избрушеним сафиром Марије Фјодоровне тешким 197,8 карата. Нови власник остао је непознат.

Накит последњих Романова

Јувелирска колекција Фабержеа, укључујући неколико чувених ускршњих јаја, старинске православне иконе, крстиће ћерке последњег руског императора, Николаја Другог, фино порцеланско посуђе и многе друге личне ствари Романових изнео је из СССР-а амерички предузетник Арманд Хамер, прадеда холивудског глумца Армија Хамера. Његов отац боио је један од најпознатијих америчких комуниста, који је сину дао име по руци са чекићем (“Arm and hammer”), обележју Социјалистичке партије Америке.

Хамер је неколико година сарађивао са бољшевицима и учествовао у мисијама совјетске војне обаветшајне службе. У том периоду стигао је да сакупи прилично велику збирку руских уметничких дела коју су му тридеесетих година прошлог века дозволили да понесе са собом (више о совјетским годинама његовог живота прочитајте овде). Тачан број предмета који се нашао код америчког предузетника није познат. Неки историчари сматрају да многи примерци нису имали уметничку вредност, а неки су били чак и фалсификати, што Хамера није спречило да 1932. године у једној њујоршкој антикварници организује продају царског блага.

На продају су била понуђена ускршња јаја и Фабержеова табакера, личне иконе Николаја Другог, бележница Марије Фјодоровне и још много тога. Неке драгоцености Романових продавале су се као уралско драго камење, па је њихову даљу судбину тешко пратити. Поједини примерци накита и данас се појављују на аукцијама старинских ствари.