Улице у Русији назване у част Американаца

Има само неколико таквих улица, и неколико мостова.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Улица Френклина Рузвелта, Јалта

Споменик Рузвелту у Рузвелтовој улици.

То је једина улица у Русији која носи назив неког америчког председника. Тако је названа 31. марта 1960. у част Френклина Делана Рузвелта (1882-1945), 32. председника САД поводом његовог учешћа на конференцији у Јалти 4-11. фебруара 1945. године.

Конференција на Јалти (Крим), Рузвелт и Стаљин, фебруар 1945. СССР, Други светски рат. Фотографија војске САД.

Раније се та улица звала Булеварска и Обалска. Она је једна је од првих улица у Јалти које се протежу дуж морске обале. Дугачка је само 200 метара.

Улица Џона Рида – Санкт Петербург, Чехов, Серпухов и Астрахањ

Улица Џона Рида

Улица Џона Рида налази се у новом делу Санкт Петербурга саграђеном у другој половини 20. века. Добила је назив 3. марта 1975. године када је била дугачка само 250 метара. Тек после 1990-их овде је саграђено више зграда тако да је улица сада дугачка цео километар.

Амерички писац, револуционар и репортер Џон Рид у Москви 1920. СССР.

Џон Рид (1887-1920), новинар и комунистички активиста, прославио се у целом свету када је написао књигу „Десет дана који су потресли свет“, где је као сведок догађаја описао Октобарску револуцију 1917. године. Рид је 1917. био у Петербургу, и био је близак са бољшевичким врхом. Састајао се са Лавом Троцким, Владимиром Лењином и другим водећим бољшевицима. Био је ватрени поборник и заштитник комунистичког режима у Русији. Умро је у Москви 1920. године од тифуса после путовања у Баку. Сахрањен је испред зидина Кремља.

Име Џона Рида је често у совјетској топонимици због његових левичарских ставова. Постоје још три улице Џона Рида – у Чехову, Серпухову (оба града су у Подмосковљу) и Астрахању.

Улица Марка Твена – Волгоград и Дербент

Улица Марка Твена, Волгоград.

Очигледно је да велики писац Марк Твен (1835-1910) никада није био у Волгограду (бивши Стаљинград) нити у Дербенту, древном граду-тврђави у руској Републици Дагестан (мада је једном ипак био у Русији!). Обе улице носе његово име зато што је он тако добро познат и омиљен у Русији. Може се рећи да је он у Русији најомиљенији амерички писац.

Марк Твен

Већина Руса заправо и не зна да је Марк Твен Американац. Његове књиге се у Русији третирају као наслеђе универзалне културе на енглеском језику, као књиге Чарлса Дикенса и Радјарда Киплинга. За разлику од ове двојице Твен је далеко ближи младима. „Доживљаји Тома Сојера и Хаклибери Фина“ читали су скоро сви дечаци и девојчице у совјетско време, када су те књиге биле на списковима обавезне лектире.

Амерички мостови – Санкт Петербург

Амерички железнички мостови преко Обводног канала, Санкт Петербург, Русија.

Технички гледано мост није улица, али је свакако топоним који се приказује на карти. Америчке мостове у Санкт Петербургу заиста су направили Американци.

То је група од пет железничких мостова преко Обводног канала у Санкт Петербургу. Први пут су подигнути током 1840-их у време изградње железничке пруге Санкт Петербург – Москва.

Зашто се зову амерички? Пројектовао их је познати амерички инжењер Вилијам Хау (1803-1852) док је грађевинске радове водио амерички стручњак за пруге Џорџ Вашингтон Вислер (1800-1849), кога је руски император Николај I позвао да руководи изградњом целе железничке пруге. Први амерички мост из 1840-их био је од дрвета. Током 1860-их је замењен металним мостом са истом конструкцијом, а током 1910-их су у близини подигнута још четири моста како би се задовољиле потребе за све чешћим коришћењем пруге.

Одлуком санктпетербуршких власти мостови су 31. децембра 2008. године добили званичан назив „Амерички мостови“, мада су се незванично увек тако звали.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“