Шеф Спољне обавештајне службе РФ о феноменалним женама у руској обавештајној служби

Ана Чапман

Ана Чапман

Максим Богодвид/Sputnik
Обавештајна служба није искључиво мушки посао, упркос увреженом мишљењу. У Спољној обавештајној служби и сада ради много припадница лепшег пола. Оне извршавају вома сложене задатке који су изузетно потребни нашој земљи, изјавио је Сергеј Наришкин, директор Спољне обавештајне службе и председник Руског историјског друштва.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Сергеј Наришкин је у четвртак одржао говор у Дому Руског историјског друштва на отварању изложбе „Обавештајке у служби Отаџбини“ посвећене женама које су у различитим периодима радиле у спољној обавештајној служби Русије. Изложба је отворена поводом међународног Дана жена.

По Наришкиновим речима, обавештајна служба је увек третирана као изразито мушка професија, као професија „са мушким лицем“. „То, међутим, није тако“, преноси Наришкинове речи агенција РИА „Новости“.

Сергеј Наришкин – директор Спољне обавештајне службе и председник Руског историјског друштва.

Жене су увек радиле у обавештајној служби, истакао је Наришкин. Тако је било и у периоду настанка руске обавештајне службе 1920-их и 1930-их, и у Великом отаџбинском рату, када су обавештајке дале свој допринос Победи, тако је било и у послератном периоду, додао је он.

„И данас у Спољној обавештајној служби Русије има много изузетних, талентованих, одлучних и феноменалних жена које раме уз раме са мушкарцима обављају сложен посао који је држави изузетно потребан“, рекао је Наришкин.

Изложба је посвећена судбини и деловању легендарних шпијунки различитих генерација чија имена су донедавно чувана у најстрожој тајности. То су Јелизавета Зарубина, Зоја Рипкина-Воскресенска, Марија Виљковиска, Африка де лас Ерас, Леонтина Коен, Гоар Вартањан, Ана Камајева-Филоњенко, Надежда Тројан, Галина Фјодорова, Ирина Алимова, Јелена Чебурашкина, Људмила Нујкина, Тамара Нетикса и друге.

Раније је Владимир Антонов, водећи експерт Сале за историју у Спољној обавештајној служби Русије, испричао да је чувена совјетска илегална шпијунка Ана Камајева послужила као прототип за лик радисткиње Кет у популарној телевизијској серији „Седамнаест тренутака пролећа“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“