Шта све уме прави руски војни обавештајац?

Оперативац војне обавештајне службе мора неприметно да прикупи све податке о непријатељу и да „нестане у ноћи“ како својим присуством не би осујетио напад одреда Спецназа.

Шта све мора умети човек који креће у такву мисију?

Сналажење у непријатељској позадини

„Да би успешно извршио задатак на непознатој територији човек мора савршено да се оријентише на терену и да добро познаје војну топографију. А да би то могао, он мора вешто да користи компас и карту. Мора имати увежбано око за препознавање кључних непријатељских објеката, мора да записује координате тих објеката и да их затим ефикасно достави штабу“, каже за портал Russia Beyond резервни официр руског Спецназа који је пожелео да остане анониман.

Обавештајна јединица Интерних оружаних снага МУП-а на завршном испиту којим се добија право ношења зелених беретки.

Владимир Вјаткин/Sputnik

Уз све то, војни обавештајац мора „из прве“ да препозна модел и калибар оружја у непријатељским рукама, као и ниво обучености непријатељских војника и официра.

„Другим речима, мораш препознати да ли је испред тебе ’мајмун са гранатом’ или борац чији је ниво обуке раван америчкој ’Делти’ или британском САС-у“, додаје он.

Поред тога, извршавајући задатак на непознатој територији обавештајац треба јасно да сагледа ко је ко у непријатељским редовима, и у складу са тим да издвоји најопасније мете, те да обавести команду кога треба уништити пре свих осталих.

„Али нема ништа од тога ако обавештајац није вешт у маскирању и не уме нечујно да се ноћу креће по терену, тако да чак ни гранчица не крцне, да и не говоримо о савладавању инжењеријских препрека попут бодљикаве жице, челичне или разапете мреже, итд.“, истиче официр.

Он такође мора бити обучен да без проблема форсира реку и да савладава све водене препреке на најповољнијем месту.

Ко су кандидати за војну обавештајну службу?

Полазећи од антропометријских података, најбољи кандидати за војну обавештајну службу су сувоњави и жилави младићи високи око 175 цм.

Обавешајац прелази реку на увежбавању савладавања водених препрека, 5. комбинована армија на Сергејевском полигону у Приморском крају.

Виталиј Ањков/Sputnik

Филмови о специјалним јединицама популаризују заблуду да главни јунак мора бити набилдован као Шварценегер или Сталоне. У стварности је такве мишиће тешко „нахранити“, посебно када човек мора да се ломата по планинама и шумама са ранцем и опремом тешком око 50 килограма.

У јединицу се бирају младићи који још увек студирају. Најпопуларнији „расадници“ таквих кадрова су Академија Федералне службе безбедности и Рјазањска падобранско-десантна школа.

Често се, међутим, „позив“ на пријемни испит шаље и оним активним официрима различитих структура који су током службе постигли изузетне резултате („најбољи међу најбољима“ су добро познати свима у Министарству одбране).

Њихова физичка спремност (са ретким изузецима) мора у најмању руку бити на нивоу спортске категорије „кандидат за мајстора спорта“. Приликом одабира приоритет углавном имају атлетичари, стручњаци за спортску оријентацију и младићи који су прошли алпинистичку обуку.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!