Шта све уме прави руски војни обавештајац?

Оперативац војне обавештајне службе мора неприметно да прикупи све податке о непријатељу и да „нестане у ноћи“ како својим присуством не би осујетио напад одреда Спецназа.

Шта све мора умети човек који креће у такву мисију?

Сналажење у непријатељској позадини

„Да би успешно извршио задатак на непознатој територији човек мора савршено да се оријентише на терену и да добро познаје војну топографију. А да би то могао, он мора вешто да користи компас и карту. Мора имати увежбано око за препознавање кључних непријатељских објеката, мора да записује координате тих објеката и да их затим ефикасно достави штабу“, каже за портал Russia Beyond резервни официр руског Спецназа који је пожелео да остане анониман.

Обавештајна јединица Интерних оружаних снага МУП-а на завршном испиту којим се добија право ношења зелених беретки.

Владимир Вјаткин/Sputnik

Уз све то, војни обавештајац мора „из прве“ да препозна модел и калибар оружја у непријатељским рукама, као и ниво обучености непријатељских војника и официра.

„Другим речима, мораш препознати да ли је испред тебе ’мајмун са гранатом’ или борац чији је ниво обуке раван америчкој ’Делти’ или британском САС-у“, додаје он.

Поред тога, извршавајући задатак на непознатој територији обавештајац треба јасно да сагледа ко је ко у непријатељским редовима, и у складу са тим да издвоји најопасније мете, те да обавести команду кога треба уништити пре свих осталих.

„Али нема ништа од тога ако обавештајац није вешт у маскирању и не уме нечујно да се ноћу креће по терену, тако да чак ни гранчица не крцне, да и не говоримо о савладавању инжењеријских препрека попут бодљикаве жице, челичне или разапете мреже, итд.“, истиче официр.

Он такође мора бити обучен да без проблема форсира реку и да савладава све водене препреке на најповољнијем месту.

Ко су кандидати за војну обавештајну службу?

Полазећи од антропометријских података, најбољи кандидати за војну обавештајну службу су сувоњави и жилави младићи високи око 175 цм.

Обавешајац прелази реку на увежбавању савладавања водених препрека, 5. комбинована армија на Сергејевском полигону у Приморском крају.

Виталиј Ањков/Sputnik

Филмови о специјалним јединицама популаризују заблуду да главни јунак мора бити набилдован као Шварценегер или Сталоне. У стварности је такве мишиће тешко „нахранити“, посебно када човек мора да се ломата по планинама и шумама са ранцем и опремом тешком око 50 килограма.

У јединицу се бирају младићи који још увек студирају. Најпопуларнији „расадници“ таквих кадрова су Академија Федералне службе безбедности и Рјазањска падобранско-десантна школа.

Често се, међутим, „позив“ на пријемни испит шаље и оним активним официрима различитих структура који су током службе постигли изузетне резултате („најбољи међу најбољима“ су добро познати свима у Министарству одбране).

Њихова физичка спремност (са ретким изузецима) мора у најмању руку бити на нивоу спортске категорије „кандидат за мајстора спорта“. Приликом одабира приоритет углавном имају атлетичари, стручњаци за спортску оријентацију и младићи који су прошли алпинистичку обуку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.