Како се бирају кандидати за руски Спецназ?

Виктор Драчов/TASS
Зној, крв и непрекидна упала мишића – то чека свакога ко се одлучи да постане припадник елитних специјалних јединица у Русији.

Шта је Спецназ? То је спремност да се изгара 24/7, ту нема „уморан сам“ или „не могу“ (којима обичан човек често оправдава своју лењост). Ево како у Русији изгледа процедура у којој кандидати доспевају у јединице за специјалне намене.

Ко су и где су кандидати?

У руске специјалне јединице бирају се млади људи са највишом категоријом здравља која носи ознаку „А+“ (за таквог се обично каже да је „здрав као бик“) и са спортском категоријом „кандидат за звање мајстора спорта“ у атлетици или у ударним борилачким вештинама (бокс и др.).

Обично се кандидати бирају још у току школовања. Најпопуларнији „расадници“ су Академија Федералне службе безбедности и Рјазањска падобранска школа. Често се, међутим, „позив“ на пријемни испит шаље и оним активним официрима различитих структура који су током службе постигли изузетне резултате („најбољи међу најбољима“ су добро познати свима у Министарству одбране).

Испит

Да би био изабран, кандидат мора да положи испит физичке спремности, а тај испит се изводи по принципу „исцедити из човека последњи атом снаге и сазнати колико је спреман да се жртвује како би постигао циљ“.

Испит почиње у рану зору. Прва етапа је увек крос. То је често краћа или средња дистанца (1,5 км или 3 км). Кандидат мора да истрчи 1,5 км за највише 5 минута и 15 секунди, или 3 км за 10 минута и 30 секунди. То значи да мора трчати просечном брзином од 18 км/ч.

Крос се трчи у комфорним условима – на гумираној стази стадиона, у патикама, а не у чизмама по тешко приступачном терену.

Одмах после финиша кандидат иде на атлетске справе. Званично он има право да се одмори пет минута, али му се ипак нуди да одмах уради комплет вежби (згибови, склекови, трбушњаци и скок из седећег положаја) са паузама од 20 секунди између сваке вежбе и нормом коју мора да испуни.

Трчање брзином већом од 18 км/с толико убрзава пулс и појачава ударце срца да је после тога физички напор невероватно тежак (иако се исто то без проблема изводи у другим ситуацијама, кад нема претходног напрезања). После вежби кандидатима „пада мрак на очи“ од замора, али се мора даље, јер се испит полаже само једном. Погледајмо изблиза норме за сваку вежбу.

Најпре кандидат треба да уради 20 згибова. Официр прати исправност вежбе. Згиб се не броји ако се руке не испруже до краја или се брада не стави изнад пречке.

Након 30 секунди следи команда „склекови“. Треба урадити 60 „чистих“ склекова. Склек се не броји ако се грудима не додирне земља или се руке не исправе до краја.

Опет 30 секунди одмора, па трбушњаци. У овој фази кандидат најзад може да дође до даха, јер време није ограничено, тј. 60 трбушњака свако може да уради оним темпом који му одговара. Мада свакако на кандидата вичу са стране: „Брже! Брже!“

Стандардних 30 секунди предаха, и онда 60 скокова из седећег положаја. У том тренутку је пулс већ толико убрзан да се кандидат често буквално љуља на ногама и не може како треба ни да стоји, а камоли да скаче у месту. Али испит се прекида ако кандидат између скокова направи паузу од макар пет секунди.

На крају испитивачи проверавају све резултате. Ко није испунио норму макар у једној вежби, тај нема шта да тражи у Спецназу.

Шта даље?

Ако сте успешно положили испит из физичке спремности, идете на лекарски преглед и разговор са официрима из команде. Ваш лични досије се затим шаље на специјалну проверу где се претресе цео ваш родослов – неколико генерација уназад, да се види није ли међу вашим прецима било злочинаца, душевних болесника, издајника отаџбине, итд.

Али генерално гледано, испит из физичке спремности је све што морате положити да бисте постали припадник специјалних јединица. Неће бити испита из гађања и планинарења, јер су Спецназу пре свега потребни физички и психички јаки мушкарци. Ако умете добро да пуцате и планинарите – добро је. Ако не умете, све ћете научити.

Прочитајте више! Русија vs НАТО: Како се постаје припадник елитних специјалних јединица

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“