Легендарни руски „Спецназ“: Пет државних структура са елитним специјалним јединицама

Министарство одбране РФ
Наводимо пет структура руског државног апарата захваљујући којима је реч „спецназ“ постала позната у целом свету.

1. „Спецназ“ ГРУ

Специјалне јединице Главне обавештајне управе (ГРУ) формиране су 1950. године. Оне су „очи и уши“ Генералштаба руске армије.

Није случајно на амблему ове јединице приказан слепи миш са земаљском куглом у позадини. Као да је пресликан са плашта неког суперхероја. Специјалне јединице ГРУ, исто као и слепи миш, нечујно и невидљиво дејствују по целом свету у мрклом мраку.

Ноћу уочи уласка снага Варшавског пакта у Праг 21. августа 1968. године (чиме је окончано „Прашко пролеће“) припадници специјалних јединица ГРУ су без већих потешкоћа успоставили контролу над свим најважнијим административним зградама чешке престонице.

Специјалци ГРУ су извршавали задатке у Анголи, Бејруту, Вијетнаму, Авганистану и Камбоџи, где су из америчке базе чак успели да украду потпуно нови хеликоптер AH-1 Cobra.

2. „Спецназ“ Федералне службе безбедности (ФСБ)

Када су на Минхенској олимпијади 1972. године палестински терористи напали и побили чланове израелског тима, совјетско руководство је одлучило да предузме све мере како се ништа слично не би догодило у Совјетском Савезу. Две године касније формирана је антитерористичка структура КГБ-а под називом „Алфа“. Москва се припремала за организовање Летњих олимпијских игара 1980. године, а „Алфа“ је била одговорна за безбедност олимпијаде.

Међу најпознатије операције групе „Алфа“ спада напад на дворац Таџ Бек у Авганистану (заједно са специјалцима ГРУ) и убиство авганистанског председника Хафизуле Амина 1979. године. У првом Чеченском рату ова специјална јединица је покушала да ослободи болницу у Будјоновску, коју су запосели терористи. Операција је, међутим, обустављена а терористи су успели да побегну.

Специјалци „Алфе“ и припадници сродне јединице „Вимпел“ (основане 1981) ослободили су позориште на Дубровки у Москви где су терористи држали таоце. У тој операцији је ослобођено 750 талаца и убијено 36 терориста. Нажалост, 130 талаца је изгубило живот у току напада и касније у болници.

3. „Спецназ“ Десантних падобранских снага

За разлику од колега из „Спецназа“ ГРУ, специјалци Десантних падобранских снага не дејствују широм света. Њихов главни задатак је да у непријатељској позадини припреме терен за масовни десант падобранаца. Они обично дејствују највише 2.000 километара далеко од главнине својих трупа.

Специјална јединица Десантних падобранских снага данас је 45. гардијска независна извиђачка бригада (до 2015. године је то био пук). У Првом чеченском рату припадници овог пука су учествовали у офанзиви на Грозни.

Чеченске побуњенике су непријатно изненадиле „ћутљиве“ методе рада специјалаца. Они су тихо заузимали једну по једну зграду, а затим је препуштали моторизованој пешадији која је следила за њима. Тада су читаве чеченске јединице нестале без трага.

4. Морнарички „Спецназ“

„Људи-жабе“ су се у совјетској армији први пут појавили за време опсаде Лењинграда 1941. године, када им је задатак био да бране град и Балтичку флоту од диверзантских јединица италијанских командоса. Тада су совјетски специјалци спречили дизање у ваздух многих објеката у Лењинграду.

Данас јединице Руских подводних антидиверзантских снага (Морнарички „Спецназ“) постоје у свакој руској флоти. У те јединице се примају само најбољи маринци.

Задатак морнаричког „Спецназа“ је да обезбеђује војнопоморске објекте и ратне бродове и да у случају рата изводи диверзантске акције у непријатељским водама.

5. Јединице за специјалне операције (ССО)

Најмлађа структура „Спецназа“ у Русији су Јединице за специјалне операције (ССО). Ова структура је формирана 2009. године, потчињава се директно Генералштабу и изводи све врсте специјалних војних операција.

Подаци о припадницима ССО-а и њиховим операцијама су војна тајна. Познато је да је ССО учествовао у операцијама на Криму (2014) и у Сирији, као и у операцијама против сомалијских пирата.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“