Русија vs НАТО: Како се постаје припадник елитних специјалних јединица

Александар Виљф/Sputnik
Није лако бити најбољи међу најбољима. Да би неко постао припадник елитних специјалних јединица, он мора да докаже колико вреди, а то подразумева проливање зноја и крви, и понеку сломљену кост.

Рецимо, пробудили сте се једнога јутра и схватили да вам је таворење у канцеларији постало неподношљиво и зато сте донели одлуку да из корена промените начин живота и постанете специјалац, али не неки „обичан“, него у најмању руку маринац или падобранац.

Шта треба да урадите како бисте то постигли?

Први и основни услов је да будете здрави као дрен. Све мора да буде у идеалном стању, почев од откуцаја срца па до менискуса у коленима. Само ако испуњавате тај услов можете конкурисати за пријем у елитне специјалне снаге које изводе антитерористичке операције на Блиском истоку, у Африци, Латинској Америци и југоисточној Азији.

Руске црвене беретке

Црвена беретка је у Русији симбол припадности елитном Спецназу. Право ношења таквих беретки се стиче проливањем крви и зноја. Људи који их носе први се шаљу у ратна жаришта или контратерористичке мисије у Русији и изван њених граница.

Свако ко жели да носи црвену беретку мора да прође три исцрпљујућа теста између којих нема времена за предах.

Први је трчање стазом дугачком десет километара по једва проходном терену са ранцем тешким 27 килограма, аутоматском пушком АК-74М и флашом воде. Кандидат треба да у пуној ратној опреми савлада велики број копнених и водених препрека и да му остане довољно снаге за гађање на крају стазе, а затим за десетоминутну борбу са три искусна инструктора Спецназа.

Трчи се у некој недођији кроз шуму, преко мочвара и река. Са вама ће бити стотину других кандидата и много професионалних војника који ће бацати на вас школске гранате и пуцати у вашој близини. Тако се тестира ваш карактер и проверава јесте ли кадри да извршите задатак у условима који су слични правим ратним дејствима.

Ти „садисти“ ће трчати поред вас, псовати вас и викати на вас. И још ће вам шапутати на ухо нешто попут овога: „Што ће ти све ово? Одустани! Само реци једну реч и враћаш се у град, у топлу постељу!“ Интензиван психолошки притисак је једна од најважнијих компоненти обуке специјалних јединица широм света. То морате издржати ако заиста желите да будете примљени међу најжешће момке на целој планети.

Када истрчи стазу кандидат иде право на стрелиште са истом оном аутоматском пушком са којом је трчао и гађа неколико мета. Овај други део теста зависи од првог, јер после ношења кроз шуму и мочваре аутомат мора бити спреман да пуца у непријатеља. Према томе, ако морате да га очистите пре гађања – ви отпадате.

А ако вам је оружје чисто и ако сте успешно погодили све мете на великој даљини, на реду је последња и најтежа фаза – десетоминутна борба у стилу ММА.

Верујте да је ово најтежи део теста јер на ринг излазите толико уморни после напорног трчања по тешком терену и после гађања, да једва стојите на ногама.

А пред вама су три одморна професионална борца. Они улазе у ринг један за другим. Десет минута морате издржати без икакве паузе између њихових излазака, а они су добили задатак да од вас направе дроњке! Преломи костију и нокаути су неизбежни у овој фази.

Ако сте све то издржали и на крају десетог минута стојите на својим ногама добијате као награду црвену беретку и постајете члан елитног „клуба“ Спецназа.

Ако у било којој фази доживите неуспех можете још једном покушати наредне године.

Британска специјална падобранска служба (SAS)

Мото британског САС-а је „Ко сме, тај побеђује“. Првог дана регрутације инструктори дочекују кандидате речима: „Ми нећемо тражити најбоље међу вама. Ми ћемо покушати да вас побијемо. Ко остане жив тај наставља обуку“.

Кандидате затим одвозе у тајну војну базу. Тамо њихово тестирање почиње усред ноћи када их још буновне од сна стрпају у камион и одвезу у непознатом правцу, а на крају их оставе на непознатом терену.

Ти људи немају појма где се налазе. Немају карту, нема никога да их води, само знају да их гони стотину пешадинаца и полицајаца са псима. На себи имају ранац тежак 27 кг, пушку и флашу воде. Циљ је да се врате за мање од 20 часова и да их нико не примети.

Ах да, мештанима је наређено да саопште полицији ако виде „непознате људе“. Тих 60 километара усиљеног марша више личе на маратон. Није случајно што марш носи назив Издржљивост.

Чим се кандидат врати у базу одмах добија нови задатак – да за 30 минута превали шест километара.

Кандидати треба да докажу да су способни за преживљавање у свим условима. После свега следи саслушање.

Нико вам неће ломити прсте или забадати игле испод ноктију, али будите сигурни да вас ти људи могу везати за столицу и одрати вас од батина док не попустите и откријете податке које желе од вас да сазнају. То је део психолошког теста неопходан за пријем у SAS.

Ако успешно прођете маршеве и саслушање, тиме стичете право да постанете припадник Британске специјалне падобранске службе.

Специјaлне америчке јединице Delta Force

Онај ко жели да постане припадник елитне америчке јединице „Делта“ мора да прође многобројне процедуре одабира у којима се проверава колико је он психички и физички спреман за предстојеће потешкоће војне службе у зонама борбених дејстава.

Главни принцип у камповима за обуку „Делте“ је „сломити човека да би он постао јачи“. У Делта јединице се прима веома мали број кандидата који прођу тестирање. У процесу обуке и селекције није циљ само да се човек избори са физичким болом, него да постане јачи и бољи од осталих.

Курс почиње тестирањем физичке припремљености кандидата. Кандидат треба да уради читав низ физичких вежби: да трчи три километра са одређеним временским ограничењем, да преплива 100 метара потпуно обучен, и да уради одређени број згибова, склекова, чучњева и трбушњака.

Паузе за одмор између вежбања су врло кратке, као у тестирању за црвене беретке у руској армији. Циљ није само да се провери ваша снага и издржљивост него да се и ваше тело доведе на ивицу издржљивости. Инструктори вичу на вас и урлају: „Љигавац као ти требало је да остане у кући код маме“, и приморавају вас да све брже радите вежбе. Од свега тога вам пулс и притисак толико скачу да можете изгубити свест.

Ако кандидат успешно заврши прву фазу, онда прелази на низ тестова оријентације. Они су слични тестирању кандидата Британске специјалне падобранске службе. И овде се кандидати усред ноћи буде и одвозе на непознати терен одакле треба да се сами врате у базу, а то је 30 километара са ранцем тешким 18 кг. И овај тест има временско ограничење, и ако га прекорачите одмах отпадате и сав труд који сте уложили нема никаквог значаја.

По завршеном тесту оријентације прелази се на финално тестирање кандидата пре почетка обуке. То је усиљени марш дугачак 60 километара по изузетно тешком терену.

Не зна се колико је лимитирано време ових тестова – тај податак се држи у тајности и познат је само команди „Делта снага“ и официрима на терену који су одговорни за процедуру одабира.

Ако кандидат успешно прође све ове фазе шаље се на психо-физиолошко тестирање да се види како ће се понашати у опасним околностима и под паљбом у зони борбених дејстава.

Кандидати који успешно прођу све ове провере упућују се на Оперативну обуку. У питању је систем интензивних тренинга који трају пола године или чак и дуже, где се припадници специјалне јединице припремају за праве контратерористичке операције на територији других земаља. То је обука у руковању ватреним оружјем, у потрази и уништавању терориста, у спасавању људи, дизању објеката у ваздух, пробијању обруча, оријентацији на терену, итд. Током ове шестомесечне обуке будући оперативци су замољени да не контактирају са пријатељима и члановима породице јер ће се знања која овде стекну већином касније користити у тајним операцијама на територији других земаља.

Све у свему, кандидати за Делта снаге који прођу кроз све ове процедуре и обуку постају припадници једне од најелитнијих специјалних јединица на свету.

***

Шта мислите, чије тестирање је најжешће – руско, британско или америчко? Оставите своје мишљење у коментарима!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“