Совјетска радарска станица за рано откривање лансирања интерконтиненталних балистичких ракета налази се у рејону Чернобља. Могла је да детектује циљеве на удаљености од 4.000 километара, тј. заиста је могла да „видиʺ иза хоризонта.
Сазнајте више: „Дуга“ – џиновски напуштени радар близу Чернобиља
Због карактеристичног звука који је производила на кратким радио-таласима (лупкање налик на звук пропелера) добила је надимак Russian Woodpecker (руски детлић).
Импозантна летелица од 80 тона, коју су аналитичари НАТО-а прозвали „Бизон“, била је први интерконтинентални носач нуклеарне бомбе на свету. М-4 је био готов само неколико месеци пре америчког бомбардера В-52.
Некада се у овом силосу налазила балистичка ракета „Двина Р-12“ која је била у стању да нуклеарну бојеву главу снаге до 2,3 мегатоне пренесе на удаљеност од две хиљаде километара. Силос је дубок тридесет метара.
Некадашња тајна база за подморнице у Балаклавском заливу на Криму данас је музејски комплекс. Али тих година и град Балаклава и његов залив су били под ознаком тајности, а најтајнији објекат у том комплексу ископан је у планини Таврос.
Ту су се скривале и поправљале нуклеарне подморнице и муниција за њих. Требало је да поклопци тешки 150 тона и моћни зидови базе издрже нуклеарни напад.
65 метара под земљом у центру Москве се налази бункер који је изграђен специјално за Јосифа Стаљина и чланове владе у случају атомске експлозије.
50-их година је изградња објекта од 7.000 квадрата држана у тајности чак и од становника града, што није био лак задатак. Затим је током тридесет година, до 1986. године, из бункера реализована команда стратешким бомбардерима са нуклеарним наоружањем. Данас се ту налази Музеј хладног рата.
Данас су ови системи ПРО кружног облика код Москве напуштени (мада чувани) објекти. Саграђени су почетком 50-их код Наро–Фоминска, како би на време упозорили на напад на престоницу.
Километарски тунел пробијен у стенама Чукотке служио је као пролазни аеродром за далеколетну авијацију. Према плановима војске, требало је да авиони на том месту преузимају нуклеарне борбене комплете и пребацују их на територију Америке до које је са тог места потребно мање од сат времена лета. А како би се западне специјалне службе збуниле, ово место је имало неколико назива: Магадан-11, Анадир-1, Објекат С, Гудим. Запослени су га притом звали просто „порталʺ или „рупаʺ.
Овај објекат је био у тој мери тајан да чак ни стручњаци који су ту радили нису познавали распоред свих објеката у „порталуʺ.
На овом делу пустињске степе од 18,5 хиљада квадратних километара у Казахстану током 40 година вршене су нуклеарне, термонуклеарне и водоничне експлозије.
То је проузроковало радијацијско загађење читавог источног дела Казахстана, а преко 1,5 милиона људи је страдало као последица зрачења.
Ова територија и данас припада чешкој војсци и под надзором је, мада је војска не користи. Некадашњи супертајни објекат „Javor 51ʺ сачуван је у скоро идеалном стању и од њега је начињен музеј.
1991. године совјетска војска је напустила Мађарску. Тада је напуштена и совјетска војна болница. За грађевину до данас није пронађена друга намена, а њени зидови још чувају историју друге земље.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
