Остаци хладног рата у Русији и ван ње (ФОТО)

Georges DeKeerle/Getty Images
Пре 75 година Винстон Черчил је описао нову реалност у којој је Совјетски Савез оквалификован као узрок „међународних тешкоћа“. Његов говор у Фултону се узима као почетак хладног рата за којим је уследила готово педесетогодишња трка у наоружању и стална претња Трећим светским ратом. Неки од објеката из тог периода постоје и данас као подсећање на ова времена затегнутих односа између великих сила.

Радарска станица „Дуга“

Совјетска радарска станица за рано откривање лансирања интерконтиненталних балистичких ракета налази се у рејону Чернобља. Могла је да детектује циљеве на удаљености од 4.000 километара, тј. заиста је могла да „видиʺ иза хоризонта.

Сазнајте више: „Дуга“ – џиновски напуштени радар близу Чернобиља

Због карактеристичног звука који је производила на кратким радио-таласима (лупкање налик на звук пропелера) добила је надимак Russian Woodpecker (руски детлић).

Совјетски бомбардери М-4 у ваздухопловној бази „Енгелс“ у Саратовској области

Импозантна летелица од 80 тона, коју су аналитичари НАТО-а прозвали „Бизон“, била је први интерконтинентални носач нуклеарне бомбе на свету. М-4 је био готов само неколико месеци пре америчког бомбардера В-52.

Напуштени силос нуклеарне ракете

Некада се у овом силосу налазила балистичка ракета „Двина Р-12“ која је била у стању да нуклеарну бојеву главу снаге до 2,3 мегатоне пренесе на удаљеност од две хиљаде километара. Силос је дубок тридесет метара.

Објекат 825 ГТС

Некадашња тајна база за подморнице у Балаклавском заливу на Криму данас је музејски комплекс. Али тих година и град Балаклава и његов залив су били под ознаком тајности, а најтајнији објекат у том комплексу ископан је у планини Таврос.

Ту су се скривале и поправљале нуклеарне подморнице и муниција за њих. Требало је да поклопци тешки 150 тона и моћни зидови базе издрже нуклеарни напад.

Бункер-42 у Улици Таганка у Москви

65 метара под земљом у центру Москве се налази бункер који је изграђен специјално за Јосифа Стаљина и чланове владе у случају атомске експлозије.

50-их година је изградња објекта од 7.000 квадрата држана у тајности чак и од становника града, што није био лак задатак. Затим је током тридесет година, до 1986. године, из бункера реализована команда стратешким бомбардерима са нуклеарним наоружањем. Данас се ту налази Музеј хладног рата.

Системи ПРО С-25 и А-35

Данас су ови системи ПРО кружног облика код Москве напуштени (мада чувани) објекти. Саграђени су почетком 50-их код Наро–Фоминска, како би на време упозорили на напад на престоницу.

„Портал”

Километарски тунел пробијен у стенама Чукотке служио је као пролазни аеродром за далеколетну авијацију. Према плановима војске, требало је да авиони на том месту преузимају нуклеарне борбене комплете и пребацују их на територију Америке до које је са тог места потребно мање од сат времена лета. А како би се западне специјалне службе збуниле, ово место је имало неколико назива: Магадан-11, Анадир-1, Објекат С, Гудим. Запослени су га притом звали просто „порталʺ или „рупаʺ.

Овај објекат је био у тој мери тајан да чак ни стручњаци који су ту радили нису познавали распоред свих објеката у „порталуʺ.

Некадашњи Семипалатински нуклеарни полигон за испитивања у Казахстану

На овом делу пустињске степе од 18,5 хиљада квадратних километара у Казахстану током 40 година вршене су нуклеарне, термонуклеарне и водоничне експлозије.

То је проузроковало радијацијско загађење читавог источног дела Казахстана, а преко 1,5 милиона људи је страдало као последица зрачења. 

Магацин совјетских нуклеарних бојевих глава у Чешкој

Ова територија и данас припада чешкој војсци и под надзором је, мада је војска не користи. Некадашњи супертајни објекат „Javor 51ʺ сачуван је у скоро идеалном стању и од њега је начињен музеј.

Совјетска болница у Будимпешти

1991. године совјетска војска је напустила Мађарску. Тада је напуштена и совјетска војна болница. За грађевину до данас није пронађена друга намена, а њени зидови још чувају историју друге земље.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“