Шта је некада било на месту данашњих московских знаменитости? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Маузолеј Лењина и Црвени трг (1886 -1889), колаж.

Маузолеј Лењина и Црвени трг (1886 -1889), колаж.

„Шерер, Набгольц и Кº“/МАММ/МДФ; Кисељов Сергеј/Агенција „Москва“
Градске власти су срушиле огроман совјетски хотел да би на том месту направиле парк, затвориле су највећи отворени базен да би поново подигле чувени храм који је ту некада стајао, и срушиле стару Тријумфалну капију да остваре нову визију Москве.

Државни историјски музеј

Црвени трг 1872. и 2017.

Препознатљива зграда на Црвеном тргу подигнута је 1872-1883. на месту главне градске апотеке. То претходно здање је било подигнуто крајем 17. века у стилу барока. Углавном га је користио Императорски московски универзитет (данас познат као Московски државни универзитет) за одржавање наставе. Средином 19. века зграда је већ била оронула те је универзитет пресељен у суседну улицу која се зове Моховаја, а напуштена парцела је искоришћена за музеј.

Маузолеј Владимира Лењина

Лењинов маузолеј: Трговина на Црвеном тргу 1886 -1889 (лево); Маузолеј данас (десно).

Монументални гроб вође руске револуције појавио се на Црвеном тргу 1924. године. Првобитно је направљен од дрвета да би 1930. године уместо њега била подигнута гранитна варијанта. Током изградње архитекте су унеле поједине измене на Црвеном тргу. На пример, споменик Мињину и Пожарском који је стајао испред улаза у тржни центар ГУМ премештен је ближе храму Василија Блаженог. На овој фотографији из 1886. године дуж бедема Кремља се још увек види привремена тржница која је функционисала за време изградње ГУМ-а.

Храм Христа Спаситеља

Храм Христа Спаситеља: Отворени базен

Овај храм Руске православне цркве срушен је 1931. године да би се направило место за Палату Совјета. Међутим, тај Стаљинов небодер никада није подигнут па је 1960. уместо њега на овом месту подигнут највећи совјетски отворени базен. Током 1990-их је базен срушен а на његовом месту је подигнута верна реконструкција чувеног храма.

Парк Зарјадје

Парк Зарјадје, поглед на Кремљ. Квартал на Васиљевском тргу и Зарјадје са Раушког кеја (лево); Поглед на Храм Василија Блаженог и парк Зарјадје са „лебдећим мостом“ (десно).

Пре само неколико година на овом месту је стајао огроман совјетски хотел „Русија“ са концертном двораном. Током 1970-их то је био један од највећих хотела на свету – могао је да прими 5.300 људи. Хотел је током 1990-их постао „губиташ“ па је одлучено да се сруши и да се на његовом месту направи други огроман хотел. Међутим, после многих дискусија одлучено је да се територија близу Кремља и Црвеног трга уреди као парк са „висећим мостом“. Нови парк је добио име по историјском називу овог рејона. Отворен је 2017. године.

Кримски кеј и парк „Музеон“

Поглед са Кримског моста 1997. и данас.

Ова популарна знаменитост се налази поред Третјаковске галерије у улици Кримски Вал. Још у совјетско време овде је постојао вернисаж савремених уметника, али тек 2013. године је кеј уређен као пешачка зона и парк са фонтанама, бициклистичким стазама и „узвишењима“ за скејтере. Сада су уметничка дела за продају изложена у новим киосцима са необичним таласастим крововима.

„Москва сити“

Пословни центар руске престонице види се практично са сваке тачке у граду. Изградња је почела средином 1990-их. Раније је на овом месту била индустријска зона, а такође радничке бараке. Током 1970-их овде је подигнута изложбена дворана „Експоцентар“. После распада СССР-а градске архитекте су предложиле да се цео крај претвори у пословни центар града. Данас се овде налазе пословнице али и стамбена насеља, а такође џиновски тржни центар (направљен је када се одустало од изградње највећег небодера у Европи). На 89. спрату је видиковац.

Тријумфална капија

Споменик у част победе над Наполеоном откривен је у Москви 1834. године, додуше на другом месту – поред Белоруске железничке станице. Трг испред станице је реконструисан 1936. и тада је Тријумфална капија демонтирана. Током Великог отаџбинског рата њени стубови од ливеног гвожђа претопљени су за потребе армије. Средином 1960-их је на Кутузовском проспекту, поред новог Музеја Бородинске битке посвећеног Отаџбинском рату 1812. године, постављена верна реконструкција Тријумфалне капије. Поједини сачувани делови старе капије још увек се чувају у Музеју архитектуре.

Трг „Тверска Застава“

Тверска застава и Триумфална капија 1920-их и данас.

А ево како се изменио трг поред Белоруске железничке станице, једне од најлепших у Москви. Крајем 19. века овуда је пролазила трамвајска линија, баш кроз Тријумфалну капију. Данас је ту уређен мали трг са спомеником писцу Максиму Горком, а трамвај сада обилази око трга.

Стаљинов небодер на „Црвеној капији“

Трг „Црвена капија“, 1896. и данас.

Један од седам небодера направљен у стилу „Стаљиновог ампира“ 1947-1953. Данас се Москва не може замислити без ових небодера! Ово здање је јединствено и по томе што се у њему налази улаз у станицу метроа „Црвена капија“ („Красные Ворота“) (ево зашто је то тако).

На овом месту је пре изградње небодера био врло леп амбијент. До 1927. године овде се заиста могла видети Црвена капија, тј. Тријумфална капија из 1709. године, подигнута по налогу Петра Првог у част победе у Полтавској бици. Срушена је да би се на том месту проширила улица за градски саобраћај. Заједно са Тријумфалном капијом град је остао и без оближњег Храма света Три јерарха, а затим и зграде у којој је рођен чувени песник Михаил Љермонтов.

Политехнички музеј

Политехнички музеј 1883-1884. и данас.

Стари Московски научнотехнички музеј основан је 1872. године. Саграђен је у руском стилу поред савремене станице метроа „Китај Город“ и древних бедема. Раније је овде био пијац. Бедеми и пијац су уклоњени 1934. године за време свеобухватне реконструкције Москве. Данас је поред музеја уређен трг са амфитеатром, али је музеј тренутно затворен због рестаурације.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“