Како се сијамски принц тајно оженио руском племкињом

Историја
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Срели су се у освит 20. века и по свим тадашњим нормама није требало да уопште буду заједно. Али њихова забрањена љубав је издржала сва (тачније, скоро сва) искушења.

Ова љубавна прича личи на бајку. Принц са Истока је видео скромну девојку без оца и мајке и заљубио се на први поглед. Поступио је супротно вишевековним обичајима и оженио се њоме, а затим је, не марећи за гнев свога оца, сијамског краља, довео супругу у отаџбину.

Сијамски принц у Петербургу

У овој романтичној причи важну улогу је одиграо последњи руски цар Николај II. Још као наследник престола он се почетком 1890-их отиснуо на велико путовање по земљама Истока (и умало није убијен у Јапану). Између осталог, боравио је и у Сијаму, данашњем Тајланду.

Сијамски краљ је узвратио посету 1897, када је Николај већ био император. Владари су успоставили званичне дипломатске односе између двеју земаља. Николај је чак предложио краљу Рами да пошаље једнога сина на школовање у Русију. Тако је годину дана касније у Петербург стигао други краљев син и љубимац Чакрабон. Он се пре тога већ школовао у Енглеској и чак је помало знао руски. Николај II је преузео све трошкове принчевог школовања, сместио га у Императорски пажески корпус, где су се школовала деца руске елите, и примио га да станује у Зимском дворцу.

Чакрабон је марљиво учио и стекао сјајно војно образовање, а по завршетку школовања 1901. године ступио је у хусарски пук. Али млади принц није само учио. Стизао је и да се провесели, да игра карте и пије вино са пријатељима. Истина, све му је то ускоро досадило – и карте, и вино, и жене, па је он на позив руског пријатеља почео да долази у кућу његове рођаке. Та племкиња, удовица руског пуковника, приређивала је вечери где се окупљала млада интелигенција. На једном таквом вечерњем скупу Чакрабон је угледао риђокосу Јекатерину Десњицку и од тада је непрекидно размишљао само о њој.

Храбра млада Рускиња

Јекатерина је одрасла у Кијеву. Са 16 година је остала сироче када јој је умрла мајка. Оца није ни запамтила – он је умро када је имала две године. Отац је све постигао сам – стекао је образовање, радио је као правник и у суду, а пред крај живота је био на прилично високом положају – био је члан Кијевске окружне судске коморе, због чега је добио племићку титулу. Њему је то био други брак, а из првог му је остало петоро деце. И Јекатеринина мајка је имала двоје деце из првог брака, а од другог мужа је поред Јекатерине родила још и сина Ивана.

Иван је уписао Петербуршки универзитет и када им је 1903. године умрла мајка Јекатерина се из Кијева преселила код брата у престоницу и завршила курс за милосрдне сестре. Касније ће милосрдне сестре чинити праве подвиге у Првом светском рату, а у ово време, на самом почетку века, младе девојке су се ретко бавиле тиме. Јекатерина се управо спремала да као милосрдна сестра оде у руско-јапански рат када је срела сијамског принца. Он се много бринуо за њу али ју је ипак сачекао да се врати.

Тајни брак

Детаљи ове невероватне приче су нам данас познати захваљујући књизи „Каћа и принц Сијама“ коју је написала њихова унука Нариса Чакрабон као коаутор са својом тетком, списатељицом Ајлин Хантер. Оне су проучиле породични архив, Јекатеринина и Чакрабонова писма и њихове дневнике, и описали су све то у књизи.

Када се Јекатерина вратила из рата Чакрабон јој се упорно удварао и дочекао да му она узврати наклоношћу и љубављу. Одлучио је да се ожени иако је схватао да његова породица неће то одобрити, тј. неће прихватити белкињу из иностранства.

Принц своје намере није поверио чак ни цару Николају II јер се бојао да овај једноставно неће дозволити девојци да напусти земљу. „Због тога су они сами тајно напустили Русију“, каже унука Нариса Чакрабон.

Јекатерина је писала брату: „Није могуће у већој мери волети, разумети и поштовати се међусобно“. Брат је благословио брак али је тражио да му Чакрабон обећа да ће се венчати по хришћанској традицији. Тако је принц Чакрабон отишао са невестом у Константинопољ где је прешао у православље, после чега су се венчали.

Принцеза у четири зида

Чакрабонова супруга није прихваћена на двору сијамског краља. У време свих путовања Јекатерина је била непожељна на пријемима и сусретима. Чак и када је брачни пар допутовао у Русију, Николај II је приредио Чакрабону пријем на који Јекатерина није позвана.

У Сијаму је Чакрабон доста помагао оцу и давао консултације у вези са војним питањима која је проучавао у Русији (чак је спровео и неколико војних реформи по угледу на руску армију). Међутим, његова жена је углавном била принуђена да седи у дворцу у четири зида. Нико није желео да је види на двору или било где другде. Али Јекатерина није очајавала. Уређивала је кућу, бринула о домаћинству и приљежно учила тајландски језик, јер је једино тако могла бити прихваћена у породици. На крају је мајка краљица обавештена о позитивним особинама своје снаје и изразила је Чакрабону жељу да Рускиња носи сијамски костим, те је на крају дошла да посети Јекатерину.

Краљ се први пут срео са снајом тек када је њен и Чакрабонов син Чула напунио две године. Убрзо затим је краљ умро, а на престо је дошао старији Чакрабонов брат, и тек тада је принчев брак са странкињом признат, а Јекатерина је добила титулу војвоткиње.

У време Првог светског рата Чакрабон се још више удубио у војна питања, а Јекатерина се бринула за своју отаџбину, посебно када су 1917. године почеле из Русије да пристижу узнемирујуће вести о револуцији и грађанском рату. Односи између ње и супруга су се искомпликовали, а уз то је Чакрабон, који је дотад имао једну жену, одлучио да по сијамској традицији доведе и другу. Јекатерина није могла да поднесе такво понижење, затражила је развод и отпутовала у Кину где је њен рођени брат Иван пронашао уточиште у време грађанског рата. Чакрабон се 1920. године јако прехладио и умро, не стигавши да доведе другу жену.

Потомци Рускиње и сијамског принца

Јекатерина се у Кини удала за Американца и касније са њим отишла у Париз. Њен сила Чула остао је у сијамској краљевској породици. Касније је и он, као и његов отац, послат на школовање у Енглеску. И он се, као својевремено његов отац, против воље своје породице оженио Енглескињом Елизабетом Хантер. Заинтересовао се за мотоциклистички спорт и остао у Енглеској где је написао неколико књига о сијамској краљевској династији Чакри (која и данас влада на Тајланду).

Њихова ћерка Нариса живи у два града – у Бангкоку и Лондону. Много времена проводи на тајландском дворцу. Течно говори тајски и енглески, али руски није могла тако добро да научи јер су јој тешко падале конјугације и деклинације. Она је много путовала Русијом, па се чак провозала чувеном Транссибирском железничком магистралом, где је са домаћином вагона могла да разговара о Толстоју и Достојевском.

Са руском баком се видела само једном, када је била још мала. Нарисин син Хјуго је познати музичар.