„Задрти Руси!“ Објављена писма немачког војника о опсади Лењинграда

Противавионска одбрана Лењинграда. У позадини Исакијевски храм.

Противавионска одбрана Лењинграда. У позадини Исакијевски храм.

Давид Трахтенберг/Sputnik
„Не можеш ни да замислиш колико су ти Руси задрти. Стотине њих се ваљају на леду, и опет нас свакодневно нападају“ – тако Немац описује борбе у зиму 1941-1942, и уједно додаје како никоме неће дозволити да изађе из опкољеног Лењинграда.

Немачки лист Die Welt је објавио како је Валтер Годел писао својима да је пут на Источни фронт „нешто најбоље што је он доживео“. Он је био син обичног немачког сељака и никада раније није видео ништа даље од свог родног села у Швабији.

Ратовао је у 18. армији групе „Север“. Немачке трупе су стегле обруч око Лењинграда. Опсада је трајала три године и коштала је живота скоро милион житеља града. А Годел је у својим писмима писао да све то „није лоше“.

У септембру 1941. године он је послао кући писмо где пише: „Ја сам све време врло добро. Јуче сам имао прво ватрено крштење“. У почетку су његово одушевљење делили многи немачки војници, да би после извесног времена осетили и другу страну медаље, пише у поменутом чланку.

„Не можеш ни да замислиш колико су ти Руси задрти. Стотине њих се ваљају на леду, и опет нас свакодневно нападају“ – тако Немац описује борбе у зиму 1941-1942, и уједно додаје како никоме неће дозволити да изађе из опкољеног града.

Касније је Црвена армија пробила обруч јужно од Лењинграда па се код Холма неколико хиљада немаца нашло у клопци. Годелов Батаљон је кренуо да им помогне и претрпео велике губитке.

Многи немачки војници су у бици за Холм помрли од глади, хладноће и болести. Годел је добио промрзлине. Крајем фебруара су га евакуисале тенковске трупе. У његовом батаљону су погинула или су рањена 383 војника, а тешке борбе су трајале до маја.

Од некадашњег Годеловог одушевљења и „изванредног“ расположења није остало ни трага. Сестри Марији је за њеног синчића написао: „Ако некада само помисли да се игра рата, има да га ишибам. Боље је да га научим да плеше“.

У новембру 1943. године Годел је саопштио да је његов одред у критичној ситуацији.

„У сваком случају, ја сам засад здрав и без обзира на све надам се да ћемо се још видети!“, пише он.

Валтер Годел је у борбама код Невела тешко рањен 27. фебруара 1944. године, месец дана након што је обруч око Лењинграда коначно разбијен. Исте вечери је подлегао ранама.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“