Необична веза између религије и руске космичке науке: Четири очигледна примера

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Звучи парадоксално, али идеју о космичким путовањима први пут је изнео руски православни филозоф, који је стицајем околности рођен са истим презименом – Гагарин

Школски учитељ и библиотекар Николај Фјодоров (1829-1903) био је против поседовања књига и идеја, тако да за живота ништа није објавио. Није желео ни да се фотографише нити да неко наслика његов портрет, тако да су два Фјодоровљева портрета насликана кришом. Већину својих учења он је преносио усменим путем својим ученицима и пријатељима. Оснивач филозофије руског космизма био је ванбрачни син руског кнеза Павла Гагарина (1789-1872). Стицајем околности и први човек у космосу је имао то презиме. За живота је Николај био познат под презименом свог кума Фјодорова.

У последњим годинама живота Фјодоров је радио као библиотекар у Москви, у библиотеци Румјанцевског музеја (данас је то Руска државна библиотека). Тамо се он спријатељио са многим интелектуалцима тога доба, између осталог са Лавом Толстојем и Константином Циолковским, пиониром руске космонаутике и ракетне индустрије.

Фјодоров је био строги присталица руског православног хришћанства, али је истовремено био и природни филозоф. Главна идеја му је било радикално продужење људског живота помоћу науке. Он је веровао да ће духовни и научни развој човечанства резултирати реализацијом најузвишеније хришћанске идеје, а то је прогон смрти и препород мртвих, и веровао је да се то може постићи помоћу клонирања. Фјодоров је такође сматрао да је освајање космоса неопходно јер се ресурси Земље исцрпљују. Касније су његови следбеници, који су себе звали биокосмисти, пропагирали идеју „неодложног развоја космичких комуникација“. Фјодоровљево учење је узео у обзир и Сергеј Корољов, креатор првог руског лета у космос.

Пионир руске теорије астронаутике био је религиозни мистичар

За Константина Циолковског се с пуним правом може рећи да је он „руски Да Винчи“, јер је поред својих научних истраживања био веома посвећен мистицизму. Циолковски је тврдио да је теорију ракетне технике развио само као допуну филозофским истраживањима на ту тему.

Он је од своје 35. године живео и радио у граду Калуга, који је постао центар руског теозофског покрета. Био је глув од детињства, откако је прележао шарлах, и зато је био врло интроспективан. Већину свога живота је провео бавећи се самообразовањем. У исто време он је био нежна и жива душа. Тврдио је да је два пута у животу имао некаква „виђења“.

Његова филозофија се састојала од теизма, пантеизма и езотерике. Циолковски је веровао у постојање Бога али га није везивао за Христа. Развијајући теорију освајања космоса паралелно са Фјодоровљевим идејама, Циолковски је изјавио: „Земља је колевка човечанства, али не може се вечно живети у колевци!“

Необична „нумерологија“ првог човека у космосу

Сергеј Корољов (1907-1966), водећи стручњак за ракете и креатор лета Јурија Гагарина у космос, проучавао је радове Николаја Фјодорова и Константина Циолковског. Њихове досетке и идеје су надахнуле Корољова да направи летелицу са ракетним мотором. Још увек се дискутује о томе да ли је Корољов био религиозан, али нема сумње да је био сујеверан. Познато је да није дозвољавао лансирање понедељком и није трпео жене на стартном полигону. Руски космонаути су били сујеверни и по многим другим питањима.

Оно што је заиста упадљиво у вези са првим космичким летом којим је руководио Корољов је мноштво „подударности“ у бројкама. Пре свега, 12. априла, на дан када је Гагарин летео у космос, по календару руске православне цркве слави се свети Јован Лествичник, аутор „Лествице“, тј. књиге за монахе у којој се описује како кроз послушање човек своју душу и тело уздиже ка Богу. Главна метафора коју је искористио Свети Јован су Јаковљеве „љестве“ које „стајаху на земљи, а врхом тицаху у небо“ (Књига постања, глава 28). На ову тему се и данас воде дискусије, а поједини православни свештенослужитељи сматрају да таква подударност није случајна.

Занимљиво је и укупно трајање лета. Нема сумње да је оно врло прецизно израчунато. На пример, други по реду лет у космос, који је 6-7. августа 1961. године извео Герман Титов на броду „Восток-2“, трајао је тачно 1 дан, 1 час и 11 минута. Јуриј Гагарин је 12. априла 1961. године обишао Земљу за 108 минута. У хиндуизму и будизму се броју 108 придаје сакрални значај. У овим источњачким религијама је 108 срећан број повезан са божанственом хармонијом, завршеношћу и успехом.

Многи совјетски космонаути су били (и остали) хришћани

Добро је познато да је Јуриј Гагарин 1964, три године након лета у космос, посетио Тројице-Сергијеву лавру. Била је то туристичка посета, али у совјетско атеистичко време је чак и то стварало одређене проблеме и изазивало позор партијских функционера. Касније, у постсовјетско доба, верска убеђења су поново постала приватна ствар, и сада се испоставља да су многи савремени руски космонаути верујући људи.

Додуше, исто то се може рећи и за америчке астронауте. На пример, Гордон Купер је 1963. године је изговорио и записао Молитву благодарности за време лета. Уочи Божића 24. децембра 1968. године посада „Аполона 8“ је читала фрагменте из Књиге постања док је кружила око Месеца.