Када је млади Владимир Путин, према његовој званичној биографији, дошао на јавну рецепцију КГБ-а да сазна на који начин може постати обавештајац, речено му је да му треба високо образовање или служба у армији.
Млади Владимир Путин у униформи КГБ-а.
Global Look PressСовјетски КГБ је активно врбовао сараднике и агенте, понекад и против њихове воље.
Рад у КГБ-у је подразумевао одређене бенефиције, али су у редове овог комитета примани људи из различитих друштвених слојева.
Обука на полигону са препрекама Краснознаменског инстутута КГБ-а, СССР.
Павел Максимов/TASSКГБ је био сложена институција која је обухватала неколико управа и свака од њих је имала своје професионалне обавезе. Због тога је постојала потреба да се запошљавају људи са различитим талентима и професијама.
„КГБ Совјетског Савеза био је велика организација сложене структуре. На пример, рад Прве главне управе (обавештајне службе) битно се разликовао од територијалних управа (контраобавештајна служба, од 2. до 6. управе). Било је много специјализованих, борбених и техничких одељења, војна контраобавештајна служба, пограничне трупе (са сопственом обавештајном службом), специјална управа за комуникације, а такође 7. и 9. дивизија које су биле одговорне за безбедност партијских функционера“, каже Андреј Милехин, бивши официр КГБ-а.
Када је реч о томе ко може радити у КГБ-у, Милехин објашњава да се губи из вида један важан моменат: КГБ је био велика организација којој су били потребни различити људи.
Припадници Службе обезбеђења КГБ се припремају да преузму дежурство.
Николај Малишев/TASSСа друге стране, моћна организација је функционисала у тајности и била подозрива према непознатим лицима и незваним кандидатима.
Уместо примања заинтересованих кандидата, КГБ је усрдно радио на просејавању потенцијалних кандидата на страни, тј. људи који немају везе са тајном полицијом, а то значи на универзитетима, у армији, фабрикама, итд.
Официри задужени за регрутацију пратили су и оцењивали потенцијалне кандидате на њиховом радном месту. Најчешће будући КГБ-овци нису ни подозревали да их неко проверава за будуће ангажовање у КГБ-у.
Бивши официр КГБ-а Милехин каже да су регрутовани кадрови имали веома добру и ефикасну обуку.
„Нигде на другом месту нисам видео тако мотивисану и ефикасну обуку и организацију. Мислим да је КГБ био круна идеолошког рада и управљања у Совјетском Савезу. Била је то права елита наше земље“, додаје он.
Врбовање за КГБ је било врло селективно, али се дешавало да људи буду врбовани и против своје воље.
Избор за „Мис КГБ-а СССР-а“. Учесница конкурса Јекатерина Мајорова на тренингу секције за борилачке вештине.
Николај Малишев/TASSУ своме раду КГБ-овци су се ослањали на раширену мрежу информатора. Често су убеђивали и совјетске и стране грађане да раде за КГБ, а понекад су их и приморавали.
Главне мете официра КГБ-а који су се бавили врбовањем у иностранству, и посебно у земљама Западног блока, били су људи који су већ доспели на одређени положај или функцију у својој земљи, или они који су потенцијално могли то постићи у будућности.
У инструкцијама за КГБ-овце које су некада биле тајне а сада су објављене на интернету, каже се да агенти КГБ-а морају своје напоре у погледу врбовања усмерити пре свега на институције одговорене за контролу спољне политике у дотичној земљи: „Влада, Министарство спољних послова, руководећи центри политичких партија, велики градови, итд“.
Агенти КГБ-а су тражили људе разочаране у свој посао и оне који су били наклоњени прокламованим идеолошким принципима Совјетског Савеза.
Универзитети у целом свету такође су били велики расадник тајних агената КГБ-а. Они који су тамо врбовани искоришћени су касније када направе одређену каријеру.
Совјетски грађани су често били невољни агенти и информатори КГБ-а.
„Класична ситуација је када човек зна да је врбован. Он добија псеудоним и често потписује документ у коме прихвата да ради за КГБ. Он прође обуку у којој научи елементарне или напредне методе конспративног деловања, комуникације, шифре, кодове, итд. А када је рецимо реч о агентима који се инфилтрирају у банде, картеле, терористичко подземље, итд, онда нам је потребна озбиљна припрема агентуре“, рекао је Генадиј Гудков, бивши службеник КГБ-а и ФСБ-а.
У историји су познати случајеви када су представници интелигенције: писци, уметници и спортисти били врбовани за КГБ са циљем да шаљу податке о дисидентима у њиховом окружењу.
Служба обезбеђења КГБ-а СССР-а.
Николај Малишев/TASSКГБ је врбовао информаторе и агенте скоро без критеријума, али је затим пажљиво филтрирао оне којима ће понудити званично радно место. Мрље у биографији или поједини физички недостаци могли су бити непремостива препрека за запослење у КГБ-у.
Предност су имали кандидати који својим изгледом не привлаче пажњу, за разлику од оних који су имали неке необичне физичке особине, на пример, фацијалне тикове, оштећења вида и разрокост, проблеме у говору, избачену вилицу или велике младеже, да и не говоримо о очигледним физичким недостацима. Сматрало се да такве особине могу лоше утицати на способност кандидата да извршава своје обавезе које су често подразумевале деловање у тајности.
Материјали КГБ-а. Документи из архива КГБ-а о поволшком Немцу А. А. Гетеу.
Јуриј Набатов/TASSПо речима бившег официра КГБ-а који је постао писац, представницима појединих националности незванично је било забрањено да раде у КГБ-у. На пример, официри задужени за врбовање избегавали су Јевреје, Кримске Татаре, Карачајевце, Калмике, Чечене, Ингуше, Грке, Немце, Корејце и Финце, јер се сматрало да су ове националности „непоуздане“. Ово је занимљив податак, с обзиром да је Совјетски Савез понекад (са пуним правом) држао Америци предавања о расној једнакости.
Овде прочитајте детаље о три најспектакуларније операције КГБ-а.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
