Када и како је Русија стицала независност?

Демонстрације у знак подршке Борису Јељцину.

Демонстрације у знак подршке Борису Јељцину.

Georges DeKeerle/Sygma//Getty Images
Русија је у својој историји само једном била покорена.

Чак и када је трпела крупне поразе у биткама и ратовима, Русија је увек остајала независна. Једини горки изузетак била је најезда Монгола.

Реч „Русија“ је 1922. године ишчезла са политичке карте Европе, али овога пута добровољно, да би постала језгро новоформираног Совјетског Савеза.

Русија какву свет данас познаје појавила се 12. јуна 1990. године. Сваке године милиони грађана наше земље прослављају тај датум као „Дан Русије“.

Монголски јарам

Баскаци (представници татарско-монголске власти).

Средином 13. века Монголи су огњем и мачем похарали територију Русије која је у том периоду била распарчана на феудалне поседе. Потомци Џингис-кана су једну за другом покорили већину руских кнежевина.

Преко два столећа је Русија политички и економски зависила од Монгола. Завојевачи нису држали сталне гарнизоне у руским градовима, али су за свако непокоравање вољи канова или неплаћање данка одмах примењиване бруталне казнене мере. Монголски владари су одлучивали који руски кнезови ће владати у Русији а који неће, ко треба да остане у животу а ко треба да умре.

У периоду такозваног татарско-монголског јарма најјаче руске кнежевине су водиле међусобну борбу за доминантан положај у Русији. Оне су споља демонстрирале покорност страној сили, али су у унутрашњим односима јачале свој утицај и шириле своју територију колико год су могле. У то доба је било уобичајено да неки руски кнез похара свог супарника, позвавши у помоћ монголске трупе.

Димитрије Донски у Куликовској бици.

Крајем 14. века је Московска кнежевина постала центар око кога су руске земље почеле да се уједињују, и толико је ојачала да је могла пружити отворени отпор Монголима. Московски кнез Дмитриј Иванович је 1380. године у бици на Куликовом пољу потукао трупе војсковође Мамаја. И поред тога, Русима је требало још целих сто година да се потпуно ослободе.

У бици код Алексина 1472. године Иван III је однео победу над војском кана Ахмата, после чега је Московска кнежевина одбила да му убудуће плаћа данак. Осам година касније Ахмат је покушао да поврати свој утицај. Војске су се постројиле на обалама реке Угре, руска на једној обали а монголска на другој, али се кан није дрзнуо да форсира реку и после извесног времена је повукао своју војску. Такозвано „стајање на реци Угри“ било је финални чин у стицању политичке независности од Монгола.

Распад СССР-а

Од 1992. године реч „Русија“ је замењена називом Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР). Била је то највећа и економски најразвијенија совјетска република.

Криза у Таџикистану.

Почетком 1990-их Совјетски Савез већ више није био светска сила као десет година раније. Кардиналне и често непромишљене реформе које је средином 1980-их иницирао нови генерални секретар Централног комитета КПСС-а Михаил Горбачов (такозвана „перестројка“) резултирале су демократизацијом совјетског друштва, појавом парламентарног система и слободе говора, али су уједно изазвале и крајње дубоку кризу у политичкој и економској сфери.

Једна од најважнијих последица „перестројке“ било је бујање сепаратистичког расположења у републикама Совјетског Савеза. Ослабљена централна власт већ више није могла да се супротстави републичким тежњама за самосталношћу, па су савезне републике једна за другом доносиле декларације о сопственом суверенитету. Према уставу из 1977. године, оне су и пре тога формално третиране као „суверене“, али је сада је отворено проглашена владавина локалних закона над савезним.

У том процесу познатом под називом „парада суверенитета“ учествовала је и најважнија република, тј. РСФСР. Локална политичка елита није желела да изазове распад СССР-а, али је била уверена да ће боље од централних власти реформисати свој регион и боље распоредити националне ресурсе.

РСФСР је била тек шеста република (после Естоније, Литваније, Летоније, Азербејџана и Грузије) која је прогласила сопствени државни суверенитет. На конгресу народних посланкиа РСФСР 12. јуна 1990. године усвојена је деклаација којом је проглашено стварање „демократске правне државе у склопу обновљеног Савеза ССР“.

Горбачов и Јељцин после неуспелог покушаја државног удара.

Требало је да суверена Русија постане један од стубова реформисаног Совјетског Савеза, али то се није догодило. Централна власт на челу са Михаилом Горбачовом и руководство РСФСР на челу са Борисом Јељцином одмах су ступили у жестоку међусобну политичку конфронтацију. Поред тога, после РСФСР суверенитет су прогласиле и све остале савезне републике и самим тим брзо изгубиле сваку економску везу са Москвом.

Совјетски Савез је званично престао да постоји 26. децембра 1991. године. РСФСР је преименована у Руску Федерацију, коју је међународна заједница признала као државу-наследницу СССР-а.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“