- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Овај догађај је после Великог отаџбинског рата у књизи описао Дмитриј Маљко. Њега је рат затекао као радника на складишту у Белорусији. Дмитриј је припремао технику за слање на фронт када се један тенк покварио.
Почео је да га поправља и заостао за колоном. У том тренутку су му се придружили механичар који управља тенком, мајор Васечкин (не зна му се име), Николај Педан, Александар Рачицки и Фјодр Наумов. Сви осим мајора су били питомци артиљеријске војне школе. Одлучили су да се у поправљеном тенку заједно пробију на слободну територију.
Ујутро 3. јула Т-28 је ушао у Минск. Најпре нико није обраћао на њега пажњу. Нацисти су мислили да је то један од трофејних тенкова. У одређеном тренутку посада отвори рафалну паљбу из митраљеза.
На раскрсници Совјетске и Октобарске улице (данас Проспект независности и Улица Јанка Купале) совјетски борци угледаше много технике и хитлеровце који се купају у реци. Т-28 отвори ватру. Немци се разбежаше, а тенк настави даље.
Није, међутим, успео далеко да одмакне. Немачке батерије отворише паљбу, тенк се запали и Васечкин нареди да посада напусти Т-28. Командир посаде и један питомац војне школе остадоше да покривају другове док се повлаче. Обојица су јуначки погинули. Остала тројица су преживела.
Фјодор Наумов се докопао партизана, Николај Педан је заробљен и одведен у концентрациони логор, а Дмитриј Маљко се пробио кроз линију фронта до положаја совјетских трупа. Он је наставио да се бори, учествовао је у ослобађању Белорусије и Пољске, а крај рата је дочекао у Кенигзбергу као гардијски натпоручник.
Како се истиче у књизи, Т-28 је уништио и онеспособио десетак непријатељских тенкова и оклопних возила, 14 камиона и три артиљеријске батерије.
Мемоари Дмитрија Маљка објављени су 1986. године у једној књизи едиције „На земљи, на небу и на мору“. Овом тенкисти посвећен је документарни филм „Судбина војничка“ снимљен 1989. године у Белорусији. Маљко је награђен орденом Отаџбинског рата првог степена.