Како је руска војска заузела Пекинг

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Некадашња моћна империја Ћинг била је крајем 19. века у прилично јадном стању. Све више је личила на полуколонију европских сила, САД и Јапана који су је бескрупулозно експлоатисали ради сопствених интереса. Неспособан да се макар и најмање одупре страним притисцима, кинески политички врх се бринуо само како да задржи власт и извуче из новонастале ситуације бар некакву корист. За то време је становништво Кине из дана у дан постајало све сиромашније.

Француска политичка карикатура, крај 1890 . Пита представља Кину коју међусобно деле Енглеска краљица Викторија, немачки цар Вилхелм II, руски император Николај II, Маријана – национални симбол Француске и јапански император Муцухито. Иза њих је представиник кинеске Ћинг империје.

Henri Meyer

2. Незадовољство Кинеза због превласти странаца довело је до оснивања многобројних тајних друштава, „светих одреда“ чији су се чланови прочули под заједничким називом „ихетуани“. Физичке вежбе које су они радили личиле су на песничење, па су их Европљани због тога назвали „боксери“.

Фотографија Пекинга.

Sanshichiro Yamamoto

3. „Ихетуани“ су 1899. године подигли велики устанак против „туђинских ђавола“ који, како су они сматрали, доносе на кинеско тло стране и опасне обичаје, и ти обичаји подривају вишевековне традиције кинеског друштва. „Боксери“ су убијали странце, између осталих и хришћанске свештенике, као и сународнике који су примили хришћанство. „Не задовољивши се рушењем и спаљивањем цркве и манастира, ’боксери’ су побили скоро сву православну паству и многе хришћане Албазинце (потомке руских козака који су остали да живе у Кини од 17. века – прим. Russia Beyond) како у самој мисији, тако и у околини. Тела наших хришћана су побацали у бунаре, и заједно са мртвима су бацали и живе... Чак су и дрвеће посекли. ’Боксери’ су уништили и руско гробље иза градских зидина, порушили надгробне споменике и разбацали ископане кости“ – тако је руски дипломата Иван Коростовец описао сатирање Руске духовне мисије у Бејгуану.

Војници који су учествовали у Боксерском устанку.

Public domain

4. Власт на челу са императорком Циси није била у стању да угуши устанак и убрзо се и сама придружила устаницима, после чега је у Кини отпочела интервенција великих размера, коју је спроводила такозвана Алијанса осам светских сила: Русија, Немачка, Велика Британија, Француска, САД, Јапан, Аустроугарска и Италија. У јуну 1900. године Кинези су у Манџурији напали Кинеско-источну железницу која је припадала Руској империји, а у Пекингу су држали у обручу Дипломатско насеље у коме су се под заштитом неколико стотигна војника сакриле стране дипломате са својим породицама. „Два месеца је трајала права опсада, а за нас су биле најтеже и најнеизвесније прве три недеље, када ујутро нисмо знали хоћемо ли доживети вече, а увече нисмо знали хоћемо ли доживети јутро“, написао је касније учесник тих догађаја, лекар Владимир Корсаков.

Руске трупе бране амбасаду у Пекингу.

Public domain

5. И поред бројне надмоћи, армија династије Ћинг и одреди „боксера“ знатно су били слабији од савезника. „Кинески војник није кукавица, али он није обучен да буде храбар, није обучен да влада собом, није навикао да буде војник попут Европљана“, истакао је Корсаков. После освајања Дагу тврђаве на ушћу реке Хаи Хе и заузимања Тјенцина трупе Алијансе су кренуле на кинеску престоницу. Пекинг је бранило 30.000 војника, а јуришало је на њега 9.000 јапанских, 5.000 руских, 2.000 америчких и 800 француских војника, као и 3.000 индијских сепоја које је послала Велика Британија.

Напад одреда генерала Васиљевског на Пекиншку капију.

Public domain

6. Руске трупе су прве кренуле у јуриш. Ноћу уочи 14. августа чета млађег капетана Јарослава Горског изненадила је и пресекла стражу код Донгбианминске капије, после чега је капија срушена артиљеријском паљбом. Војници су успели да продру унутра, да учврсте положаје на бедему и подигну на њему руску заставу. „Оруђа грме и севају, наши стрелци оштро испаљују салве док Кинези пуцају како ко стигне, убитачно штекћу руски митраљези, а на месечини се, поцрнели од векова, уздижу величанствени бедеми хиљадугодишње престонице... Био је то први напад руских одреда на Пекинг“, написао је ратни новинар Дмитриј Јанчевецки који је био на лицу места.

Руски топови гађају Пекиншку капију, ноћ 14. августа 1900.

D.G.Yanchevetsky

7. Савезници су тек наредног јутра кренули у јуриш на град. Јапанска војска је цео дан водила жестоке борбе за Ћихуаменску капију и чак је замолила Русе да јој пруже артиљеријску подршку. У завршној фази су се борбама придружили Американци, док су Британци и Французи ушли у град када на улицама практично више није било никаквог отпора. Трупе Алијансе су деблокирале Дипломатско насеље и крајем дана су већ цео град држале под контролом. Највеће губитке у овој операцији имали су Руси и Јапанци – око 60 погинулих и двеста рањених.

Покушаћу сер! (I'll Try, Sir!) Амерички војници ослобађају Пекинг 14. августа 1900. током Боксерског устанка.

Hugh Charles McBarron Jr.

8. Савезници су 15. августа заузели дворски комплекс „Забрањени град“ после кратке артиљеријске паљбе Американаца. У том тренутку је императорка Циси већ успела да побегне. Током наредних дана окупационе снаге су се упустиле у харање и пљачку, праћену убиствима „ихетуана“, владиних војника и цивила. Још дуго после ових догађаја силе Алијансе су оптуживале једна другу за злочине, сваљујући сву кривицу на савезнике.

Руска војска у Пекингу.

Дмитриј Јанчевецки

9. Руси су после пада Пекинга потукли непријатеља у Манџурији, привремено преузевши потпуну контролу над регионом и приступивши обнављању Кинеско-источне железнице. У септембру 1900. године императорка Циси се преметнула на другу страну и наредила трупама да одлучно и немилосрдно убијају „ихетуане“ по целој земљи. Годину дана касније Боксерски устанак је у целини био угушен и савезници су приморали Кину да потпише такозвани „Боксерски протокол“. Према овом документу Кина је морала да плати контрибуцију, да издржи двогодишњу забрану увоза оружја и муниције, да уништи утврђење Дагу и да трупама европских сила, САД и Јапана препусти читав низ упоришта од морске обале до главног града.

Кинески заробљеник, могуће да је побуњеник Боксерског устанка, коме је одсечена глава пред гомилом Кинеза. Европски званичници прате извршење казне.

Wellcome Images (CC BY 4.0)

10. „Пекинг је освојен крвљу и знојем Руса и Јапанаца, верних савезника за које смо ми први пут под огњем и ђуладима осетили да смо браћа по оружју“, написао је Јанчевецки. Савезнички односи двеју нација, међутим, нису потрајали. Само неколико година касније две империје су заратиле једна против друге и тај жестоки сукоб се завршио катастрофално по Русију, тако да су њене позиције на Далеком истоку озбиљно биле пољуљане.

Руска коњица у Кини због гушења Боксерског устанка.

Alphonse Lalauze

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!