У Србији обележена 77. годишњицa ослобођења Београда од нациста

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

То је саопштио дописник агенције ТАСС са лица места у Парку ослободиоцима Београда.

Са српске стране церемонију је предводила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић-Тепавчић. Венце су положили амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, аташе за одбрану генерал-мајор Александар Зинченко, чланови дипломатског кора и представници патриотских организација. У церемонији су узеле учешћа и амбасаде Белорусије, Азербејџана, Казахстана и Грузије, а такође генерални конзулат Јерменије у Србији. Цвеће и венце су положили представници Министарства одбране Србије и Јерменије, представници градске владе и Савеза бораца народноослободилачких ратова Србије.

Присутни су минутом ћутања одали пошту погинулима.

Затим је свечана церемонија полагања венаца извршена на Авали код Београда, испред Споменика совјетским ратним ветеранима.

Трагом Победе

Поводом 77. годишњице ослобођења српске престонице од нациста Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду припремио је филм „Путевима хероја“. То је прича о ветерану Великог отаџбинског рата, гардијском натпоручнику Степану Афанасјевичу Кутујеву. О упечатљивој и трагичној судбини овог ветерана прича његов унук Константин Кутујев, пуковник и руководилац извршног комитета регионалног одељења „Официра Русије“ у Москви, који је након 77 година посетио места ратног подвига свога деде.

„Веома се радујем што сам најзад успео у ове дане да посетим Србију, она места где се у Великом отаџбинском рату борио мој деда. Уочи 77. годишњице ослобођења Београда од нацистичких трупа налазим се на месту где је мој деда извршио подвиг ослобађајући српску земљу. Најпре је 4. октобра 1944. у Зајечару командујући извиђачком групом продро у упориште нациста, све их побио, заузео упориште и наставио да отвара ватру на нацисте. Затим је 18. октобра на подручју Мокрог Луга (Звездара) на прилазима Београду, такође у склопу извиђачке групе, заузео доминантну коту и задржао је све док нису пристигле наше трупе отварајући ватру из митраљеза, као што је и написано у његовом наградном листу, „практично из непосредне близине пуцајући у Немце који су јуришали са аутоматима“. У тој борби је ликвидирао 17 нациста, од тога пет официра“, рекао је Константин Кутујев.

„Много ми је драго што сам посетио места на којима се борио мој деда. Овде се гаји веома леп однос према мојој отаџбини Русији, као што се и Русија лепо односи према народу Србије. Нас везује заједничка историја и победе над заједничким непријатељима. Надам се да ће и убудуће односи међу нашим народима бити добри и братски. Вечан спомен свима који су пали за слободу и независност своје отаџбине, вечан спомен свима који су у заједничкој борби победили нацизам“, изјавио је Константин Кутујев.

За подвиге у ослобођењу српске престонице Степан Афанасјевич Кутујев награђен је медаљом „За ослобођење Београда“ и орденом Црвене Звезде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!