У совјетској филмској комедији „Иван Васиљевич мења професију“ цар Иван Грозни доспева у совјетско време и не може да се врати у своје доба. Изумитељу Шурику покварио се времеплов. Пола филма он проводи обилазећи совјетске продавнице „Радио делови“ и „Радио роба“, покушавајући да купи потребан део и поправи свој изум.
Заиста, продавнице радио технике налазиле су се у многим градовима и совјетски мајстори аматери умели су од делова да саставе радио, поправе телевизор, а можда и да код куће направе ракету.
„Изотопи“ – тако су се називале специјализоване продавнице у Москви у којима су се продавале радиоактивне супстанце! СССР је желео да примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе уведе у свакодневни живот грађана. Помоћу изотопа могли сте да чувате кромпир, да се ослободите цурења канализационих цеви, па чак и да маркирате и пребројавате рибе.
Наравно, није свако могао да купи изотоп и специјални контејнер, који штити од радијације, морали сте да вратите у продавницу.
Овде сазнајте више о продаји изотопа.
Јунак совјетског филма „Брилијантска рука“ обилази продавнице у којима се продају потпуно исте кућне хаљине и пита: „Имате ли исту овакву, само са седефним дугмићима?“ Ова фраза је постала прави хит.
У СССР-у одећа је углавном била од природних материјала: памучне и цицане хаљине, вунена одела... Али све жене су маштале о страним синтетичким тканинама. Као прво, оне су биле доступне у најразличитијим бојама, а као друго, биле су лаке за прање и готово се нису гужвале.
Крајем 50-их и 60-их у центру Москве и других великих градова појавиле су се специјализоване продавнице „Синтетика“. Ту се се продавали капути, одела, женске хаљине и др. Али ови производи нису били јефтини.
Печурке су биле и јесу истинска страст совјетског, односно руског човека. Многи су их брали по шумама и одлично се разумели у врсте, а познавали су и места на којима успевају. Али нису сви били у прилици да рано ујутро одлазе у шуму. За њих су отворене специјализоване продавнице „Печурке“.
На полицама су се продавале сушене печурке, а у великим посудама налазиле су се усољене које су су куповале на меру. Посебно популарне биле су лисичарке и млечнице. Касније су се продавнице називале „Печурке-бобице“, јер су се у њима продавали и други плодови из шуме.
Недалеко од Кремља налазила се продавница „Хемијских реагенаса и високочистих супстанци“. У СССР-у су је у шали називали „продавница младог терористе“, јер су тамо одлазили ђаци да набаве реагенсе за различите хемијске експерименте.
У центру Москве налазила се права продавница будућности „Прогрес“. У њој се налазила прва аутоматска продаја у земљи. Понуда је била ограничена на млечне производи у флашама: млеко, кефир, рјаженка (напитак од ферментисаног млека), као и павлака у теглама. Могли сте, такође, да купите сендвиче и уље на меру. И обавезно је сваки посетилац куповао посластице: сладак сир са глазуром.
Специфична појава, карактеристична за совјетско доба, биле су популарне продавнице „1.000 ситница“. Неке од њих постоје и данас. Ту сте могли да нађете огроман број ствари за домаћинство: браве, ексере, дугмад, кашике, оловке, мрежасте торбе за куповину и много тога другог.
У СССР-у су посебно популарне биле „Комисионе продавнице“ или просто „комисионки“. Совјетска власт је мрежу ових продавница организовала како би се борила против црног тржишта прекупаца. У суштина таква продавница је била посредник између продаваца (који су проценат од продаје давали комисиону) и купаца. У таквим продавницама било је много старудије и непотребног посуђа, али могли сте ту да нађете и увозну обућу и одећу, ношену и преправљену, али у пристојном стању, која се продавала у бесцење. Могли сте ту да набавите и квалитетну, мада половну, фотографску и видео технику.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
