- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Радио техника
У совјетској филмској комедији „Иван Васиљевич мења професију“ цар Иван Грозни доспева у совјетско време и не може да се врати у своје доба. Изумитељу Шурику покварио се времеплов. Пола филма он проводи обилазећи совјетске продавнице „Радио делови“ и „Радио роба“, покушавајући да купи потребан део и поправи свој изум.
Заиста, продавнице радио технике налазиле су се у многим градовима и совјетски мајстори аматери умели су од делова да саставе радио, поправе телевизор, а можда и да код куће направе ракету.
Радиоактивни производи
„Изотопи“ – тако су се називале специјализоване продавнице у Москви у којима су се продавале радиоактивне супстанце! СССР је желео да примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе уведе у свакодневни живот грађана. Помоћу изотопа могли сте да чувате кромпир, да се ослободите цурења канализационих цеви, па чак и да маркирате и пребројавате рибе.
Наравно, није свако могао да купи изотоп и специјални контејнер, који штити од радијације, морали сте да вратите у продавницу.
Овде сазнајте више о продаји изотопа.
Синтетика
Јунак совјетског филма „Брилијантска рука“ обилази продавнице у којима се продају потпуно исте кућне хаљине и пита: „Имате ли исту овакву, само са седефним дугмићима?“ Ова фраза је постала прави хит.
У СССР-у одећа је углавном била од природних материјала: памучне и цицане хаљине, вунена одела... Али све жене су маштале о страним синтетичким тканинама. Као прво, оне су биле доступне у најразличитијим бојама, а као друго, биле су лаке за прање и готово се нису гужвале.
Крајем 50-их и 60-их у центру Москве и других великих градова појавиле су се специјализоване продавнице „Синтетика“. Ту се се продавали капути, одела, женске хаљине и др. Али ови производи нису били јефтини.
Печурке
Печурке су биле и јесу истинска страст совјетског, односно руског човека. Многи су их брали по шумама и одлично се разумели у врсте, а познавали су и места на којима успевају. Али нису сви били у прилици да рано ујутро одлазе у шуму. За њих су отворене специјализоване продавнице „Печурке“.
На полицама су се продавале сушене печурке, а у великим посудама налазиле су се усољене које су су куповале на меру. Посебно популарне биле су лисичарке и млечнице. Касније су се продавнице називале „Печурке-бобице“, јер су се у њима продавали и други плодови из шуме.
Хемикалије
Недалеко од Кремља налазила се продавница „Хемијских реагенаса и високочистих супстанци“. У СССР-у су је у шали називали „продавница младог терористе“, јер су тамо одлазили ђаци да набаве реагенсе за различите хемијске експерименте.
Производи из аутомата
У центру Москве налазила се права продавница будућности „Прогрес“. У њој се налазила прва аутоматска продаја у земљи. Понуда је била ограничена на млечне производи у флашама: млеко, кефир, рјаженка (напитак од ферментисаног млека), као и павлака у теглама. Могли сте, такође, да купите сендвиче и уље на меру. И обавезно је сваки посетилац куповао посластице: сладак сир са глазуром.
1.000 ситница
Специфична појава, карактеристична за совјетско доба, биле су популарне продавнице „1.000 ситница“. Неке од њих постоје и данас. Ту сте могли да нађете огроман број ствари за домаћинство: браве, ексере, дугмад, кашике, оловке, мрежасте торбе за куповину и много тога другог.
Половна роба
У СССР-у су посебно популарне биле „Комисионе продавнице“ или просто „комисионки“. Совјетска власт је мрежу ових продавница организовала како би се борила против црног тржишта прекупаца. У суштина таква продавница је била посредник између продаваца (који су проценат од продаје давали комисиону) и купаца. У таквим продавницама било је много старудије и непотребног посуђа, али могли сте ту да нађете и увозну обућу и одећу, ношену и преправљену, али у пристојном стању, која се продавала у бесцење. Могли сте ту да набавите и квалитетну, мада половну, фотографску и видео технику.