Ко је на територији Русије живео пре Словена?

Alexander Ryumin/TASS; Rustam Mosafir/CTB Film Company, 2018; Getty Images
Историја Русије почиње негде око IX века нове ере, али њена територија је и пре тога била насељена. Шта се зна о народима који су пре Руса живели на том терену?

Древна историја територије која се данас назива Русија препуна је непознаница. Пре VI века нове ере не постоје писани извори о историји ових предела, па се сви подаци заснивају на археолошким и језичким доказима и још увек су предмет спорова. У овом чланку навешћемо неколико извеснијих чињеница и хипотеза.

Аријски народ Јамне културе (IV-III миленијум пре нове ере)

Индоевропљани нису били ни раса ни етничка група. Било су то људи који су говорили праиндоевропским језиком. То је све што о њима можемо рећи са сигурношћу и што су лингвисти доказали. У периоду IV-III миленијума пре нове ере Индоевропљани су живели у Понтско-каспијској степи.  

Археолошки налази указују да су ови људи припадали Јамној археолошкој култури (од руске речи јама), такође познатој и као  Култура јамног гроба или Култура окерног гроба, што значи да су мртве сахрањивали у јаме испод кургана (гробних хумки) у положају на леђима са савијем коленима. Тела су се покривала окером. У овим гробницама такође су пронађени остаци крава, коња и свиња, као и делови старих запрега, за које је процењено да потичу чак из 3.200 године пре нове ере. 

Судећи по лингвистичким доказима, ови људи су припадали аријској култури и били су индо-иранског порекла. Насељавали су југоисточну Европу, што показује чињеница да је њихов језик имао речи за лава, мајмуна и леопарда. Научници верују да је Понтска степа била место где су се у III миленијуму пре нове ере Индо-Иранци (Аријци) поделили у два огранка. 

Јамна култура

Први огранак, Индо-Аријци, касније је мигрирао на Каспијско море, а затим стигао до Индије и западних делова савремене Кине. Други огранак, Иранци, мигрирали су на југ и запад Каспијског мора, а затим основали етничку државу Персију (Иран). Реч Иран први пут се појављује у облику airyānąm  у авестијском (древни ирански језик), што буквално значи „земља Аријаца“.

Народи Културе линеарне керамике (Култура бојних секира) – II миленијум пре нове ере

Култура линеарне керамике у II миленијуму пре нове ере заузимала је велика пространства у Европи од Рајне до Волге. Њени обичаји потичу из Јамне културе, а сматра се да су њени народи преци балтичких и словенских племена. Култура линеарне керамике имала је две главне особине: мушкарци су сахрањивани са бојним секирама, а коришћене су различите врсте линеарне керамике.

Из ове праевропске културе потекле су многе регионалне субкултуре. Ти народи су се бавили ловом, припитомљавали шумске животиње и често међусобно ратовали. Велики број бојних секира пронађен је на пољима изван рејона за сахрањивање, што указује на ратне сукобе.

Уралски народи (VI-IV миленијум пре нове ере)

Жена самоједског народа

Потпуно независно од индоевропских народа, негде на Уралу у VI-IV миленијуму пре нове ере појавили су се народи који су говорили прауралским језиком. Њихов језик је имао речи за смрчу, бор, јелу, сибирски кедар, ирваса, самура, куну, које су очигледно описивале њихову околину.

Био је то народ рибара и ловаца. Користили су мреже и бране, као и лук и стрелу. Нису још били научили да припитомљавају животиње, али су имали псе. За превоз су користили чамце и скије, као и санке за превоз улова.

Народ који је говорио прауралски касније се поделио на угрофинске и самоједске народе. Ова племена су заузимала централу и источно-централну Русију, као и област источно од Урала. У II-I миленијуму пре нове ере почели су да долазе у контакт са балтословенским племенима у централној Европи.

Скити (I миленијум пре нове ере)

Скитски ратник

Скити су били древни номадски народ који је доминирао у Понтској степи у периоду од VII до III века пре нове ере. За њих је специфичан метод сахрањивања коњаника који је укључивао такозвану скитску тријаду: оружје, коњске узде и накит.

Назив Скити преводи се грубо као „стрелци (из лука)“. Често се спомињу у писаним историјским изворима Блиског истока и Старе Грчке, највише код Херодота. У VII веку пре нове ере Скити су освојили Медију, Сирију, Палестину и, према Херодоту, доминирали на Блиском истоку. Међутим, њихова домовина, и даље је била област Понтске степе. Осим ратних освајања, интензивно су са хеленским светом трговали стоком, житом, накитом, луксузним предметима и робовима.

Златни шлем скитског владара

Скити су основали савез племена којима су владали краљеви. Једна од њихових престоница налазила се у Запорошкој области данашње Украјине. Друга престоница, скитски Неаполис, налазила се на Кримском полуострву, у близини данашњег Симферопоља.

Неаполис

Ово позно скитско краљевство постојало је до III-IV века нове ере и уништили су га Готи. Скити су нестали приликом инвазије варвара у IV-VI веку нове ере.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“