Група армија „Север“ заузела је 8. септембра 1941. године град Шлисељбург, затворивши тако обруч око Лењинграда на копну. У замци се нашло око пола милиона совјетских војника, скоро комплетна Балтичка флота и око три милиона цивила.
Једина веза великог града (другог по величини у СССР-у) са слободном територијом било је Ладошко језеро. Непријатељ је непрекидно бомбардовао тај „Пут живота“. Преко језера су се током летњих месеци до Лењинграда пробијали бродови са провијантом, а у зимским месецима каравани камиона.
На леду Ладошког језера тада су се поред возила на точковима могли видети и совјетски буери. Ти „извиђачи са белим крилима“ необично брзо су јурили преко залеђене површине и дали су велики допринос одбрани Лењинграда.
Два одреда таквих јахти на клизаљкама формирана су у јесен 1941. године у градском јахт клубу„Труд“. Чинили су их искусни спортисти и млади морнари који добро баратају једром. У новембру је на борбено дежурство изашло скоро тридесет буера са митраљеским посадама.
Када је повољан ветар буери су развијали брзину од 80 км/с. Доносили су мање партије терета у град и евакуисали отуд житеље који су били исцрпљени од глади. „На буеру се преко Ладоге прелазило за 20-25 минута. Евакуисани људи нису веровали да то може бити истина, па су молили посаду да их не оставља саме, мислећи да још увек нису на слободној територији. Многе жене су плакале јер је изгледало као да су остављене на леду, а након десет минута би већ биле у топлој изби и грлиле чланове посаде, топло се захваљујући“, написао је касније адмирал Јуриј Пантељејев.
Совјетски буери су будно мотрили на „Пут живота“, трагајући за непријатељским одредима који се одваже да „изађу на лед“. Уједно су достављали хитне дојаве на другу обалу, обезбеђивали су караване товарних животиња и пратили караване камиона.
Ако је било потребно доставити гориво за возила на Ладошко језеро, или хитно одвести у град намирнице са камиона који се покварио на језеру, буери су били незаменљиви.
Камионе је посебно вребала опасност од рупа које су експлозије правиле у леду. На површини воде би се поново ухватио танак слој леда, а преко њега би нападао снег, тако да су те рупе биле потпуно неприметне, поготово ноћу, када се транспорт обично и кретао језером, плашећи се непријатељске авијације.
Зато су испред камионе ишли буери и пажљиво проверавали путању. Они су откривали те рупе, а често су и сами у њих упадали, после чега су упозоравали колону на опасност која их вреба.
Није увек било лако извући буер из рупе у леду. Понекад се он морао расклапати у води, па је извлачен део по део, и напољу поново склапан. Све су то морнари радили мокри до голе коже на бришућем ветру и температури од минус 20 степени.
Мали помоћници Црвене армије били су бржи од камиона и коморе. Није им требао ни одмор, ни гориво, ни сточна храна. Али могућности њихове примене су биле веома ограничене. Чим би на површину залеђеног Ладошког језера нападало доста снега, посаде буера су морале да оставе своје белокриле чамце и да узму скије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
