Зашто је СССР одустао од стратешких бомбардера на нуклеарни погон

Анатолиј Сидељников/TASS
Тај авион би могао годинама да буде у ваздуху, али је пројекат затворен да би почетком 21. века био препорођен у новом облику.

Средином прошлог века СССР је почео интензивно да ради на технологији нуклеарног оружја. Постојала је тенденција да све буде „атомско“ – и ракете, и бомбе, и подморнице, па чак и авиони.

Тако су током 1950-их Мјасишчев и Тупољев, два велика совјетска конструктора авиона, добили задатак да конструишу стратешки бомбардер са нуклеарним мотором. Требало је да тај авион постане најмоћније и најдуговечније оружје совјетске армије.

Ту-120

Вороњешка фабрика авиона

Било је замишљено да Ту-120 постане први стратешки бомбардер са мотором на нуклеарни погон. Према пројекту, требало је да тај авион избацује атомске бомбе на непријатеља са висине од неколико хиљада метара, где би био изван домашаја противваздухопловног оружја које је тада постојало.

На крилима авиона Ту-120 била су причвршћена два турбомлазна мотора која су се у то време тек појавила. Мотори су добијали „гориво“ из реактора који се налазио у задњем делу авиона, на максималном растојању од пилота. Људи би били смештени у специјалну капсулу која би их штитила од радиоактивног зрачења из нуклеарног реактора.

Труп Ту-120 је пројектован као нискокрилац класичне аеродинамичке конструкције. Споља би тај авион подсећао на совјетски стратешки бомбардер Ту-160 „Бели лабуд“, који је још увек у арсеналу руске армије и недавно је потпуно модернизован, тако да је тренутно један од најбољих авиона на свету. Детаљније о том авиону можете сазнати у овом материјалу портала Russia Beyond. 

Захваљујући конструкцији, нуклеарном реактору и турбомлазним моторима бомбардер би могао да носи 5 тона планирајућих бомби и ракета.

Међутим, војни врх је одлучио да замрзне пројекат у фази изградње првог прототипа. Зашто?

Зашто је пројекат затворен?

По речима експерата, тај авион је имао низ техничких детаља који су недопустиви у авијацији.

„Нуклеарни реактор се неколико недеља припрема за покретање. На пример, пре него што се нуклеарна подморница отисне у море, посада обавља мноштво радова везаних за покретање, стабилизацију и контролу реактора. Са авионом је тако нешто недопустиво. Авион је средство за брзо реаговање које треба да се подигне у ваздух 15 минута након издате наредбе“, објашњава Дмитриј Литовкин, одговорни уредник часописа „Независимое военное обозрение“.

Други детаљ је опасност коју носи у себи евентуални квар на нуклеарном мотору док је авион у ваздуху.

„Ако нуклеарна подморница потоне у мору, она ће остати на дну и никога неће угрозити. Али, ако авион са нуклеарним мотором падне на град, изазваће радиоактивно загађење терена као што је било у хаварији Чернобиљске нуклеарне електране“, истиче експерт.

Репродукција слике „Норвешко море. Нуклеарна подморница ’Комсомолец’“, која приказује истраживање стручњака потонуле нуклеарне подморнице помоћу дубоководног апарата „МИР-I“.

По његовим речима, и Русија и САД имају подморнице и нуклеарна торпеда на дну мора.

Једна од таквих је нуклеарна подморница „Комсомолац“. Она је потонула 1989. године у Норвешком мору када је у подморници избио пожар, и спустила се на дубину од 1.680 метара. И данас се налази тамо, а војска не намерава да је подиже на површину.

Експерт је истакао да у свету ниједан пројекат стратешког бомбардера на нуклеарни погон није оваплоћен у опипљиву „металну“ варијанту.

Како се у иностранству експериментисало са нуклеарним реактором?

„И Американци су, као и ми, покушавали да направе стратешки бомбардер. Као и ми, и они су наишли на непремостиву препреку, тј. у одређеном тренутку су схватили да ће радијација пре или касније продрети у авион и уништити све чланове посаде који се налазе у њему, а после ће тај ’нуклеарни пројектил’ пасти на земљу и изазвати нову светску трагедију“, нагласио је Литовкин.

По његовим речима, Американци су одустали од рада на таквом авиону у исто време кад и Руси, и сконцентрисали су се на производњу интерконтиненталних балистичких ракета са нуклеарним бојевим главама, подстакавши на тај начин „трку у наоружавању“.

Балистичке ракете пред наступ на војној паради у част 51. годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције.

Пројектовању нових „ваздухопловних“ нуклеарних пројектила вратили су се у овом веку, тачније крајем 2010-их, када је Русија демонстрирала целом свету своје нове технологије засноване на сазнањима стеченим током пројектовања авиона Ту-120.

Где се данас користе те технологије?

Тестирање крстареће ракете „Буревестник“ са мотором на нуклеарни погон.

„Технологије пројекта Ту-120 данас су реализоване у ракети ’Буревестник’. Њен принцип рада је сличан принципу рада њеног ’претка’. Наиме, ’Буревестник’ је пројектил који може годинама да ’виси’ у ваздуху док са земље не добије команду да изврши напад или да се врати у базу“, објаснио је Литовкин.

Поред тога, Русија данас ради на стварању космичког апарата „Бурлак“, који такође има нуклеарни погон. Према концепцији конструктора, тај свемирски брод ће захваљујући нуклеарном реактору моћи да истражује далеки космос.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“