Тридесетих година прошлог века Совјетски Савез направио је неколицину најтежих и најмоћнијих тенкова на свету на које је постављано по пет оруђа великог калибра, а њихова тежина достизала сто тона.
„Пројектовани су као својеврсне копнене крстарице за пробијање непријатељске одбране. Били су предвиђени за уништавање противничких утврђења и за отварање пута за офанзиву средњих и лаких тенкова са оруђима мањег калибра“, каже Сергеј Суворов, ветеран тенковских трупа, пуковник у резерви.
Т-28
Михаил Филимонов/SputnikОсим тежине супертешки тенкови разликовали су се од других тенкова и по дебљини оклопа који је досезао и 170 мм и оруђем које је једним ударом могло да разнесе свако утврђење из тог доба.
Крајем 1930-тих година у совјетској армији било је неколико модела супертешких тенкова Т-28 и Т-35. Од свих других возила разликовали су се по броју купола и оруђа. На тенку Т-28 постављене су две тенковске куполе, а на Т-35 једна, али са пет оруђа.
Т-35
Јавно власништвоРадило се и на тенковима КВ-5 са топом калибра 107 мм и СМК са три оруђа, али су њихове разраде остале на папиру, јер је почео Други светски рат па већ није било могућности за њихову дораду.
„Сва поменута возила прављена су да преокрену ток рата. Али током борбених дејстава 1941. године Т-28 и Т-35 испоставили су се као сувише тешки и „хировити“. Велики број тих тенкова био је напуштен директно на бојном пољу, јер су се заглављивали на мочварном терену и блату и нису били у стању да савладају тешке терене“, истакао је ветеран тенковских трупа.
„Т-35 био је сувише гломазан и тежак. Механика се тешко носила са сто тона тешким возилом и на сваких неколико десетина километара требало је проверавати да није дошло до квара. Замислите да после пређених двадесет километара возилом, морате да излазите из тенка и проверавате да ли је све у реду“, каже Суворов.
По његовим речима осим механике сама конструкција Т-35 била је непоуздана и трзај од паљбе из оруђа великог калибра могао је лако да оштети тенк.
И све то у мирнодопским условима. А када је рат почео и тенкови морали да издрже немачке гранате, и прелазе канале са баријерама, једноставно су се распадали. Зато су Т-35 напуштани директно на ратишту. А потом се од њихове производње одустало, јер нису били одрживи, рекао је експерт.
Совјетски Савез није био пионир у стварању супертешких тенкова са више оруђа. Били су тo Французи и Енглези, а Совјетски Савез јурио је технологијe у иностранству. И чак је послао своје инструкторе у Енглеску како би купио документацију „британских чудовишта“.
„Двадесетих година пршлог века купили смо неку врсту малих тенкова на гусеницама, лака борбена возила, која су постали прототип тенка Т-27. У време преговора и трансакције наши су закомпликовали уговор и унели одредбу према којој су Енглези морали да доставе технологије вишекуполног тенка Independent заједно са другим возилима. Британци нису веровали како су успели да их надмудре. Биће да је у уговору требало прочитати одредбе исписане ситним словима. Касније је енглески тенк постао прототип за Т-35“, рекао је Дмитриј Литовкин, одговорни уредник листа „Независимое военное обозрение“.
У првих 30 година формирања тенковских трупа Москва је много експериментисала са различитим конструкцијама возила и створила низ јединствених примерака. Путем овог линка можете да сазнате како су еволуирали тенкови у Русији, и како је она од заостале силе постала лидер у производњи тенкова са јединственим тенком четврте генерације у свету Т-14 „Армата“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу