5 руских кметова који су се прославили захваљујући личном таленту

Russia Beyond (Photo: Театральный музей имени А. А. Бахрушин; Vtorou (CC BY-SA 4.0); Faberge Museum)
Они нису рођени као слободни људи, али су успели да се остваре као професионалци и стекну славу и богатство.

1. Јувелир Павел Овчиников (1830—1888)

Ово је невероватна прича о успеху једног човака из XIX века и прави пример истински импозантне каријере. Овчиников је био кмет код кнежевске породице Волконски. Они су у њему као још сасвим младом дечку успели да препознају уметничке способности и дали су га на занат код московског јувелира.

Овчиников не само што је савладао јувелирски занат, него је зарадио новац помоћу којег је купио слободу и отворио сопствену фабрику. Постао је револуционар у јувелирском послу, обновио уметност емајла, увео у моду руски стил и почео да ради предмете за сам двор. Тако су се у колекцији Романових нашле драгоцене табакере, пехари, сервиси, украсне кутијице и многе друге вредне ствари израђене у фирми Павла Овчиникова. Јувелир је био хваљен и у иностранству. На светској изложби у Паризу добио је сребрену медаљу.

Више о Овчиникову сазнајте овде.

2. Глумица Прасковја Жемчугова (1768-1803)

Да ли је обична сељанка, ћерка јарославског ковача, могла да замисли да ће по њој бити названа једна улица у Москви?

Иначе, Жемчугова је њено сценско име (и значи Бисерна), док јој је право име било Прасковја Коваљова. Њу је гроф Шереметјев добио са земљом као мираз његове супруге после свадбе и одрасла је на грофовом московском имању у Кускову. Још као седмогодишња девојчица показала је смисао за музику и песму. Учили су је да свира клавсен и харфу, а такође је учила стране језике како би могла да пева оперске арије на француском. 80-их година 18. века Прасковја је блистала на сцени кметовског театра Шереметјевих у Кускову и на њиховом другом имању Останкино.

Гроф Николај Шереметјев се заљубио у лепу глумицу и чак је тражио од цара Александра I дозволу да се њоме ожени. То је било нешто нечувено у то доба, када су многи угледни људи имали љубавне односе са кметовским женама без склапања брака. Након што је Прасковји даровао слободу, он се венчао с њом. Добили су сина. Прасковја је рано умрла због проблема са здрављем.

3. Сликари и архитекте Аргунови

Прича о овој талентованој кметовској породици такође је везана са грофовском породицом Шереметјевих. Иван Аргунов (1729—1802) је учио сликање код немачког уметника Георга Христофора Грота и заједно с њим је чак израђивао иконе за дворску цркву у Царском селу. Аргунов се прославио као мајстор портрета. Сликао је и камерне и свечане портрета угледних личности, чак и саме Катарине II.

Једна од његових најпознатијих слика је Портрет непознате сељанке у руској ношњи. Два Аргуновљева сина, Николај и Јаков, такође су сликали портрете познатих личности и државника. Обојици је гроф Шереметјев поклонио слободу и постали су академици Петербуршке академије уметности. Трећи син Павел је постао градитељ. Био је главни архитекта дворца-позоришта на имању Шереметјевих Останкино.

Још један представник ове талентоване породице, Фјодор Аргунов, такође је био архитекта. Саградио је половину објеката на живописном имању Кусково у Москви, укључујући павиљон Грот и камену стаклену башту. Фјодор је учествовао и у изградњи грофовог петербуршког дворца – Куће на Фонтанки.

4. Глумац Михаил Шчепкин (1788-1863)

Данас Шчепкиново име носи Висока позоришна школа у Москви, где је он некада био предавач. А будући велики глумац рођен је у породици кметова код грофа Вољкенштејна у Курској губернији и од детињства је играо у кућном кметовском позоришту. Уз дозволу газде, Михаил је радио као суфлер у градском позоришту, а затим су почели да га позивају у позоришне трупе других провинцијских градова, где је наступао са успехом.

Морао је да игра најразличитије улоге, укључујући и женске. Шчепкин је осмислио сопствени драмски глумачки метод. Био ми је најважније да максимално животно пренесе карактер и понашање јунака. Касније су управо његове идеје постале основа за чувени систем Станиславског.

Шчепкин је на крају позван да ради у московском Малом театру, где је играо у најпопуларнијим комадима руских драматурга као што су: „Малолетникˮ Дениса Фонвизина, „Невоље због паметиˮ Александра Грибоједова и „Ревизорˮ Николаја Гогоља.

5. Сликар Орест Кипренски (1782-1836)

„Руски Ван Дајкˮ је био ванбрачни син спахије Адама Дијаконова и његове сељанке. С обзиром да није имао могућност да званично призна сина, отац га је регистровао у породици кметова.

Од детињства Орест је показао таленат за цртање и отац га је дао да се школује на Академији уметности у Санкт Петербургу. Талентованог младића одмах је запазило руководство академије. Дозволили су му да после завршених студија живи у пансиону и дали му средства за путовање у иностранство.

У Италији је портрет који је он израдио изложен у галерији Уфици, а једна његова слика је чак грешком сматрана за Рембрантово дело. Осим тога, управо он је насликао легендарни портрет песника Александра Пушкина, као и многих других својих познатих савременика.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“