Да ли је Павле Први заиста предвидео своју смрт?

Fyodor Alekseyev; Vladimir Borovikovsky
Један од најстрашнијих догађаја у породици Романов обавијен је бројним легендама и мистеризоним околностима. Шта је од тога фикција, а шта се заиста догодило?

Велики кнез Павле Петрович више пута зажалио је због „страшне приче“ коју је испричао на пријатељској вечери у Бриселу 29. јуна 1782. године. Павел и Марија Фјодоровна били су тада на пропутовању Европом, полуинкогнито, под именом грофа и грофице Северни.

Павле Први

Те вечери, по повратку из позоришта, велика кнегиња, изговарајући се умором, повукла се у собу, док је Павел Петрович остао у високом друштву. Нешто дубље у ноћ, млади људи почели су да причају „мистериозне“ приче из живота. Баронеса Д`Оберкирх, блиска пријатељица великокнежевског пара, упамтила је да је 27. годишњи велики кнез испричао своју „страшну причу“.

Баронеса Д`Оберкирх

Он је, наиме, шетајући ноћу Петербургом, срео високог човека са огртачем и шеширом, покривеним лицем и гробном хладноћом коју је око себе ширио. Непознати човек неко време ишао је поред Павла, а затим замољен да се представи рекао:

„Ко сам ја? Несрећни Павле! Ја сам део твоје судбине, онај који не жели да се превише везујеш за овај свет, јер нећеш дуго остати у њему. Живи по законима праведним и доживећеш спокојан крај. Плаши се прекора савести, за племениту душу нема теже казне“.
„Да ли знате шта то значи, ваше височанство?, питао је принц Де Лин. „То значи да ћу умрети млад“.

Зашто је пророчанство Авеља о „броју твојих година“ само легенда

Императора Павла убили су завереници 12. марта 1801. године у Михајловском замку, за које је везана једна од легенди о страшном знамењу. Наводно 1800. године император Павле посетио је Александровско-Невску лавру и у то време познатог прорка, монаха Авеља, који је на питање о дужини царевог живота одговоро „Број твојих година једнак је збиру слова“.

Мислио је на број слова у натпису изнад главне Воскресенске капије Михајловског замка: „Дому твоему подобаетъ святыня господня въ долготу дней“ (Дому Твоме доликује светиња, Господе, у дужину дана (многих), који је бројао 47 слова. Ово пророчанство приписује се и блаженој Ксенији (Петербуршкој).

Документоване потврде за ову тврдњу не постоје, било у виду писама или мемоара из тог времена, укључујући и саму причу. У тренутку убиства Павле је имао пуних 46 година. Не подударају се ни чињенице у погледу монаха Авеља, почевши од тога да он у Александровско-Невској лаври, главној обитељи Петербурга, у периоду 1800-1801. није живео.

1796. године шест месеци пе него што ће Павле Први бити устоличен, монаха Авеља саслушавао је Александар Макаров, шеф Тајне експедиције, органа државне безбедности, после чега је Авељ заточен у тврђави Шлиселбург. Али чим је Павле дошао на престо, побринуо се да Авеља ослободе и пошаљу Гаврилу, митрополиту Новгородском и Санкт Петербуршком. У Александровско-Невској лаври Авељ је замонашен (на властиту молбу).
Међутим, одмах после замонашења Авељ је својевољно напустио лавру и отишао у Москву, где је пророкујући, сакупљао новац, због чега је 1798. године протеран у Валаамски манастир.

У марту 1800. године код Авеља је у ћелији откривена књига „која му је одузета... са пронађеним у њој листом са руским словима, док је књига писана непознатим језиком“, писао је главном тужиоцу Обољанинову петербуршки митрополит Амвросиј. Главни тужилац известио је цара, а Павле, највероватније љут због Амвросијевог понашања, наредио је да га доведу у Петербург и затворе у Петропавловској тврђави, што се и догодило 26. маја 1880. године.

„Он изгледа само лута, а његове лажи ништа више не значе, притом мисли да измишљеним пророчанствима и сновиђењима измами нешто, немирне природе“, реферисали су из тврђаве о Авељу. У тренутку смрти Павла Првог Авељ је и даље био у Алексејевском ревелину Петропавловске тврђаве. За време Александра пребачен је у Соловјецки манастир.

„Врат постранце“ - сведочанства савременика

Император је у кругу најближих последњи пут вечерао 11. марта 1801. године. На вечери је био Михаил Кутузов, чије речи је прено његов помоћник гроф Ланжерон. „Вечерали смо са императором. Било нас је двадесет за столом. Владар је био весео и много се шалио.... После вечере император се погледао у огледалу, које није било добро и кривило је лица. Он се нашалио поводом тога и рекао ми: „Погледајте какво смешно огледало, видим себе са вратом окренутим у страну“. Било је то сат и по пре него што ће преминути“. Али где је ту „пророчанство“? Познато је да је император убијен тешким предметом и шалом којим је на крају и задављен.

Тој вечери присуствовао је и Иван Матвејевич Муравјов Апостол, васпитач царских синова Александра и Константина и потпредседник Спољнополитичког колегијума. О последњем разговору Павла и Кутузова он је сведочио: „На крају повели су разговор о смрти. „Умрети није исто што и сашити торбу“, биле су последње речи Павла Првог упућене Кутузову.

Михаил Кутузов

Чудно знамење наводи, истина, не сам писац мемоара, већ историчар 19. века и биограф Николаја Првог Николај Шилдер. Једанаестог марта увече Павел је посетио одаје свог сина Николаја који је био узео пету годину. Син је питао зашто оца зову „Павле Први?“ „Зато што није било другог владара са тим именом пре мене“, одговорио му је император. „Онда ће мене звати Николајем Првим“. „Ако дођеш на престо“, рекао је владар, пољубивши сина и брзо се удаљивши из његове собе.

„Шала, бајка, лудило“

Али вратимо се првом „пророчанству“, које је Павел Петрович испричао на вечери у Бриселу. Том причом Павел је лансирао о себи мем, и данас жив, о томе да је и сам веровао у оно што је испричао. Међутим, иста баронеса Д`Оберкирх пише у мемоарима да јој је Павле рекао: „Зар вас нисам добро обмануо? Што је прича била узбудљивија, све узбудљивије је било и то што сте је тако озбиљно схватили“.

Kaда је баронеса наставила да запиткује да ли је Павел заиста „измислио ту причу просто да.... их мало заплаши“, велики кнез је инсистирао да није реч о узбудљивом догађају и да све треба схватити као „шалу, бајку, лудило, да се мало забавимо, коначно“, као и да у то не треба веровати. Павел Петрович по баронесиним речима љутио се на себе због поменуте приче. „Али дозволите ми, господо, да вас замолим да ово остане међу нама, јер би било врло непријатно да се по целој Европи шири прича о привиђењу у коме ја имам улогу“, рекао је Павел.

Чињеница да је баронеса, како је касније приметио историчар Казимир Валишевски, причи додала извесну ноту драматичности и посветила јој толико простора, такође се да објаснити. Баронеса Хенријета Лујза де Валднер де Фројндштај, иако само две године, ипак је надживела Павела. И она је млада умрла, у 48. години. Своја сећања склапала је последњих година живота, знајући за императорову смрт. Обећања датих Павелу на вечери у Бриселу, баронеса се очигледно није држала.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“