„Завршићете као што сте и почели - окрутном смрћу деце“: Пет клетви које су прогањале Романове

Kira Lisitskaya (Photo: Public domain; Hulton Archive/Getty Images)
У 300 година дугој историји династије Романов било је на десетине предвиђања и пророчанстава о њеној будућности и судбини. Изабрали смо пет најзлослутнијих.

Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Клетва Марине Мнишек

Владавина династије Романов почела је у крвава времена. Трогодишњи дечак погубљен је 1614. године, само годину дана након што је први Романов, Михаил Фјодорович, постао цар. Дете је било познато као Иван Ворјонок („ворёнок“, што значи „мали лопов“) и био је син Лажног Дмитрија II и његове жене, Пољакиње Марине Мнишек. Зашто би Романови урадили тако страшну ствар? 

Марина Мнишек

Дечак је обешен јер је његова мајка, Марина Мнишек, заправо крунисана за царицу у Москви 1606. године – тако да је њен син имао одређена, додуше не баш јасна права на престо. Романови су негирали те тврдње и радије су убили бебу него да живе под претњом још једног мрачног периода као што је „Смутно доба“ (1598-1613). 

Легенда каже да је Марина Мнишек, када је сазнала за страшну смрт свог сина, полудела. Главом је ударала о зидове ћелије, узвикујући псовке и проклетства. Династија, рекла је, која је започела своју владавину вешањем невиног детета, завршиће као што је и почела – окрутном смрћу деце. 

Проклетство Марине Мнишек поново је избило на површину 1918. године, када је свет сазнао за стравично погубљење породице Романов у Јекатеринбургу и Алапајевску. Ипак, све би то могла бити легенда састављена пост фактум, јер нема сигурних чињеница о томе где је и како умрла сама Марина Мнишек. Након што је затворена 1614. године, за њу се једноставно више није видело ни чуло.

2. Проклетство Јевдокије Лопухине 

Јевдокија Лопухина, прва жена Петра Великог, насилно је пострижена у монахињу 1698. Претходно су њен отац и два стрица кажњени због учешћа у антидржавној завери. Петар се нагло окренуо од своје прве жене, васпитане у складу са строгом руском традицијом, мајке његовог несрећног сина Алексеја (1690-1718), који је имао само осам година када је отргнут од мајке и одведен у Суздаљско-Покровски манастир. 

Јевдокија Лопухина

Царица Јевдокија је наводно рекла сестри свог мужа, Марији Алексејевној, да Санкт Петербург неће опстати „и биће празан“. Марија Алексејевна је пренела ову гласину Петру и Јевдокијином сину, Алексеју, што је он признао и на испитивању 1718. Али и у самом Санкт Петербургу 1722. године, припадници свештенства су осуђени због ширења гласина о истом пророчанству. У међувремену, град је и даље нетакнут и пун људи. 

3. Предсказање монаха Авеља о смрти Јекатерине II

Василиј Васиљев, који је себе називао монахом Авељом, живео је у другој половини 18. века. Примио је монашки постриг, али је углавном живео као луталица, боравећи успут у разним манастирима. У књизи пророчанстава пронађеној 1796. у Авељевој келији у Николо-Бабајевском манастира наводно је писало да ће царица Јекатерина II умрети за осам месеци. 

Јекатерина Друга, рад сликара Фјодора Рокотова

Авељ је притворен и предсказање је пријављено царици. После испитивања од стране органа државне безбедности, Авељ је послат у тврђаву Шлисељбург. Али његово пророчанство се обистинило када је Јекатерина умрла у новембру 1796. и када је Павле I постао цар. Авељ је пуштен по Павловом личном налогу. Међутим, убрзо је наставио да предвиђа будућност за новац и поново је ухапшен и прогнан. У затвору и ван њега, Авељ је коначно послат у суздаљски Спасо-Јефимијев манастир где је умро 1841, кад му је већ било преко 80 година. Није познато да ли су се и друга Авељева пророчанства обистинила, иако су се гласине о њима шириле још дуго након његове смрти.

4. Распутиново пророчанство

Григориј Распутин је убијен у децембру 1916. године, мање од три месеца пре него што је династија Романов окончала своју владавину. Тек након његове смрти, Николај II је сазнао за писмо које му је Распутин послао. Распутинов секретар Арон Симанович је у својим мемоарима написао да ово писмо садржи пророчанство: 

 „Царе руске земље, када чујете звона која вас обавештавају о смрти Григорија, онда знајте: ако су ме убили атентатори, руски сељаци, браћо моја, онда се ви, руски царе, немате кога бојати. Останите на свом трону и владајте. Али ако су ваши рођаци извршили убиство, онда нико од ваше породице, односно деце и рођака, неће живети дуже од две године. Руски народ ће их убити“. 

Григориј Распутин

Арон Симанович каже да је дао писмо царици Александри, она га је прочитала, али га је показала Николају II тек након Распутинове смрти. Заиста, један од рођака Николаја II, велики кнез Дмитриј Павлович, учествовао је у убиству Распутина. Међутим, преминуо је 1942. године у Швајцарској. Док Николај II и његова деца и рођаци нису живели дуже од две године – убијени су 1918. у Јекатеринбургу. 

Важно је, међутим, знати да историчари Симановичеве мемоаре сматрају непоузданим извором и ова прича је вероватно измишљена – у другим изворима не видимо трагове Распутиновог писма и „пророчанства“. 

5. Ипатјевски манастир и кућа Ипатјева 

Ово заправо није ничије пророчанство, већ једноставно чудна коинциденција у руској историји: владавина династије Романов почела је у Ипатјевском манастиру (Костромска област) 1613. године, а последњи цар у династији и његова породица су убијени 1918. године у кући инжењера Ипатјева у Јекатеринбургу. 

Кућа инжењера Ипатјева у Јекатеринбургу, 1928.

Ипатјевски манастир у Костроми добио је име по светом Ипатију Гангријском. Године 1613. овде су живели Михаил Романов и његова мајка царица Марта, заштићени од Смутног времена, а када је Земски сабор изабрао Михаила за новог цара, делегација из Москве је дошла у Ипатјевски манастир. Тамо је у Тројицком храму обављена церемонија „позивања“ Михаила на царство. 

Тројицки храм у Ипатјевском манастиру

Кућа Ипатјева у Јекатеринбургу је тако названа, јер је припадала Николају Ипатијеву, војном официру и инжењеру. Године 1918, када су бољшевици дошли на власт, одузели су кућу Ипатјеву и тамо довели Николаја II, његову породицу и слуге. 17. јула 1918. године, цар и његова породица су погубљени, а 22. јула Николају Ипатјеву су враћени кључеви од куће, али он никада више није живео на том месту. 

Иако манастир и кућа нису ни на који могући начин повезани, случајност очигледна. И, ако је клетва Марине Мнишек икада постојала, на крају се и остварила.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“