Драги читаоци,
Овај чамац, назван „Фортуна“, једини је нетакнут чамац из прве флоте Петра Великог која је била базирана на Плешчејевском језеру у Русији када је цар био млад и вежбао своју „дечачку војску“.
Чамац има пет пари весала и место за држање јарбола. Услови у којима се чувао и у којима се о њему бринуло сугеришу да га је направио Петар, који је рано, још у детињству, научио основе бродоградње. У музеју у Санкт Петербургу сачувана је и недовршена макета брода коју је израдио Петар, и која такође сведочи о његовом умећу.
Године 1720, док је био у посети металопрерађивачкој фабрици у Петрозаводску, Петар се окушао и као ковач. Овај комад гвожђа је исекао од сировине и на њега је стављен печат.
Две године касније у Рјазањској области цар је поново радио у ливници. Питер Милер, његов савременик, сећа се да је Петар сопственим рукама топио, ковао и вукао гвожђе у траке, а једног од последњих дана свог боравка, усавршивши рад, извукао је петнаест фунти гвожђа и сваку траку обележио својим печатом док су његова отмена пратња и бојари носили угаљ, ложили ватру, распиривали је меховима и радили друге послове. Ово је једна од таквих трака које је исковао Петар Велики, и која се чува у Државном Ермитажу у Санкт Петербургу.
Струг је био међу првим страним машинама које је млади Петар наручио из иностранства, учећи различите занате као дечак у Москви. Касније, у Санкт Петербургу, Петар је направио стругану одмах поред својих одаја у палати и врло често је виђан како проводи време у тој радионици, правећи разне ствари.
Једна од њих био је лустер за 27 свећа, на којем је радио сам Петар. Недавно је рестауриран у Државном Ермитажу.
Музеји Московског Кремља чувају чизме које је наводно направио сам цар Петар.
Као искусан стругар, Петар је умео да прави и једноставан намештај. Ову столицу, изложену у московском Државном музеју Коломенскоје, направио је управо он.
У својој стругари, Петар и његови ученици су креирали класичне „школске” предмете, попут овог дрвеног пехара од карелијске брезе, са декорацијом од слоноваче.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу