Како су Руси и Енглези сазнали једни за друге?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Све до Новог доба Русија и Енглеска су имале спорадичне и краткотрајне контакте. Око 1074. године смоленски кнез Владимир Мономах се оженио Гитом од Весекса ћерком последњег англосаксонског краља Харолда II, али у каснијим вековима није више било тако значајних догађаја.

Тек у 16. веку су две државе у правом смислу откриле једна другу. Када су 1525. године руски изасланици на челу са кнезом Иваном Засекином кренули у Шпанију, успут су свратили у Лондон, а 30 година касније су се енглески морнари искрцали на руској обали.

Неочекивани гости

Краљ Едвард VI Тјудор је 1553. године послао флотилу у Северни ледени океан, али не са циљем да боље упозна загонетну „Московију“. Енглези су ту трагали за алтернативним путем којим се може стићи до Индије и Кине.

Експедиција Ричарда Ченслора 1553. Нјонокс, Северодвинск.

В.Косов (CC BY-SA 4.0)

Експедиција је доживела неуспех. Два брода, захваћена буром, била су принуђена да пристану уз обалу ненасељеног Колског полуострва, где су капетани донели кобну одлуку да ту презиме, и ту су оставили своје кости.

Много више среће је имао брод „Едуард Бонавентура“ на челу са капетаном Ричардом Ченслором. Он се 24. августа 1553. године укотвио у ушћу Северне Двине близу руског насеља Нјонокс. Мештани су добро познавали скандинавске морепловце, а сада су први пут видели Енглезе.

Странци су топло дочекани и послати војводи Феофану Морозову у село Холмогори, које је у то време било главно истурено упориште у руској експанзији на Север. Он им је затим организовао путовање у престоницу руске државе.

Из „Илустроване хронике Ивана Грозног“. Посланици енглеског краља Филипа.

Public domain

„Москва је веома велика“, написаће Ченслор касније у својим белешкама, „Мислим да је град све у свему већи од Лондона са предграђима, али је направљен веома грубо и без икаквог реда. Све куће су дрвене, што је веома опасно у случају избијања пожара. У Москви постоји прелеп замак чији су високи бедеми озидани циглом. Кажу да су те зидине дебеле 18 стопа, али ја у то не верујем, оне не изгледају тако. Додуше, не могу да знам тачно јер ниједном странцу није дозвољено да их погледа изблиза...“

Фрагмент старе гравире. Ричард Ченслор на пријему код Ивана Грозног.

Public domain

Цар Иван IV је срдачно дочекао госте из далеке земље. Енглеска га је веома заинтересовала и као трговински партнер и као евентуални политички савезник. То је била прва западноевропска сила са којом је Русија имала шансу да успостави чврсту економску сарадњу.

Први и једини

И у Лондону се пробудило интересовање за успостављање дипломатских и економских контаката са Русијом када се Ченслор годину дана касније вратио у отаџбину. У ту сврху је 1555. године основана Московска компанија, а сам капетан, који је у међувремену написао књигу „О великом и моћном руском цару и великом кнезу московском“, именован је за краљевског изасланика и поново послат на двор московског владара.

Стари енглески двор, седиште Московске компаније.

Public domain

Ричард Ченслор је стигао на руски Север у пратњи агената Московске компаније Џорџа Килингворта и Ричарда Греја. Његови бродови су били до врха натоварени разноврсном робом: од сукна до барута и оружја. Русија је могла да им понуди дрво, индустријску конопљу, кожу и крзно.

Као и прошли пут, сусрет са Иваном IV је био успешан. Енглезима је дато право на бесцаринску трговину у низу северних руских лука (Русија тада није имала други „прозор у Европу“). По царевој наредби у главном граду је убрзо затим отворено представништво Московске компаније, које се звало Енглески двор (здање постоји и данас).

Исте такве привилегије су Енглези дали руским трговцима, само што ови нису могли да их искористе јер Русија у том тренутку није имала поморску трговачку флоту.

Иван IV шаље Осипа Непеја у Енглеску. Минијатура Никоновског летописа, XVI век.

Public domain

Нажалост, човек који је толико допринео развоју билатералних односа двеју земаља није дочекао да види резултате својих напора. У повратку из Русије 1556. године његов брод је захваћен снажном буром и потонуо је близу обала Шкотске заједно са својим капетаном. Занимљиво је да се на броду налазио царски посланик, писар Осип Непеја, који је упућен на двор Марије I Тјудор, и да се он чудом спасао, после чега је успешно превезен у Лондон где га је краљица примила са почастима.

Енглези су били прва западноевропска нација која је успела да се пробије на унутрашње тржиште Русије. Они су неколико деценија уживали у ексклузивном праву да тргују са земљом која поседује богате ресурсе и да шире мрежу својих представништава у руским градовима, па чак и да кроз руске земље успоставе транзитне линије за своју робу коју су извозили у Западну Азију.

Енглеска се трудила да што дуже задржи такво стање ствари. Тек почетком 1580-их је на своје велико незадовољство морала мало да се повуче јер су се на руско тржиште у међувремену пробили и холандски и француски трговци.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!