„Рат је наставак политике другим средствима“ – тако гласи чувена крилатица чији је аутор познати војни теоретичар и историчар Карл фон Клаузевиц. Овај знаменити Немац је цео свој живот посветио истраживању природе и суштине ратовања, и проучавању развоја ратне вештине у различитим историјским епохама.
Најважније његово дело је свакако трактат „О рату“, који је у истом рангу са легендарним „Умећем ратовања“ Сун Цуа. Немачки војни теоретичар је написао и посебну књигу посвећену Наполеоновој војној кампањи у Русији 1812. године – рату у коме је Фон Клаузевиц и сам непосредно учествовао.
Карл фон Клаузевиц
Public domainФон Клаузевиц је још као дечак почео да се бори против Француза. Имао је 12 година када је 1793. учествовао у заузимању града Мајнца као стегоноша пука принца Фердинанда од Брауншвајга.
Затим су уследиле године тешких искушења за Фон Клаузевицеву родну Пруску. Суочена са војним генијем Наполеона Бонапарте краљевина је доживела низ тешких пораза и изгубила огроман део своје територије. Да би све било још горе, Пруси су били принуђени да 1812. ступе у француску алијансу.
Карл је већ тада био мајор и такво понижење није могао да поднесе. Емигрирао је заједно са другим патриотски настројеним официрима и убрзо се нашао у Руској империји, буквално пред почетак инвазије Наполеонове „Велике армије“.
Када су почела борбена дејства Фон Клаузевиц је имао жарку жељу да ступи у Руско-немачку легију, формирану од Немаца који су побегли из отаџбине после француске окупације и имали намеру да је ослободе помоћу армије императора Александра I.
Међутим, угледни пруски војсковођа, пуковник Аугуст Најдхарт фон Гнајзенау, препоручио је руском цару Фон Клаузевица као великог војног теоретичара, тако да му је овај поверио дужност ађутанта код генерала Карла фон Пула.
„Битка за Москву, 7. септембар 1812“, Луј Франсоа Лежен
Фон Клаузевиц је заједно са руском армијом од почетка учествовао у дугом и тешком повлачењу од западне границе до саме Москве. Затим је прекомандован код грофа Петра Палена, да би на крају служио у штабовима генерала Фјодора Уварова и Петра Витгенштајна.
Носио је поруке и рапорте императору, вршио инспекцију одбрамбених упоришта и присуствовао на бојним пољима. Међутим, није могао да учествује у конкретним војним дејствима јер није нимало знао руски језик.
„Стижу рапорти на руском језику и поводом тих извештаја се води унакрсни разговор, а затим се издају наредбе, такође на руском језику. Тако се руковођење читавим бојем одвија у присуству страног официра, а он не разуме ниједну једину изговорену реч“, написао је Фон Клаузевиц у свом делу „1812. година. Поход на Русију“: „Човек не стигне ни да се осврне око себе а већ губи нит и престаје да разуме догађаје, и уколико странац није нека важна личност, он нема никакву могућност да дође до изражаја“.
Као војни теоретичар он није сматрао да су све одлуке руске команде биле исправне, али немајући могућност да учествује у дискусијама између официра понекад је само беспомоћно посматрао погубан развој догађаја током битке. „Човек се овде осећа као да је глувонем. Он види како други људи поступају крајње неразумно, али не може то да спречи“, јадиковао је Карл у писму пуковнику Фон Гнајзенау.
Фон Клаузевиц је био у редовима руске армије од почетка до краја рата 1812. године, све док оно што је остало од „Велике армије“ није протерано изван граница империје, а затим је учествовао и у борбама у Европи. Постао је пуковник руске армије и из руку Александра I је добио почасну сабљу и Орден светог Георгија четвртог степена, да би се 1814. вратио у Пруску која је тада поново заратила против Француске.
„1812. године"
Иларион ПрјанишниковФон Клаузевицу је у многим ситуацијама било криво што служи у штабу и не може да се бори у првим редовима као нижи официр. Са друге стране, управо захваљујући томе је био у прилици да пажљиво изучи и проанализира ток битака и читаве војне кампање. Имао је на располагању неограничени материјал за стварање свог фундаменталног трактата „О рату“, и тако је постао значајан војни теоретичар.
Управо у Русији су рођене или искристалисане његове идеје о одбрамбеном и офанзивном рату и предности првог у односу на други, о томе да чак и најидеалнији стратешки планови нису савршени, о улози случајности у рату, а такође о важности фактора као што су постојаност, храброст и морални дух армије, војсковође и народа.
Карл фон Клаузевиц није провео много времена у Руској империји али ју је ипак окарактерисао прилично прецизно, у неком смислу пророчки: „Русија није земља која се може освојити, тј. окупирати. У сваком случају то се не може постићи ни снагама савремених европских држава, ни помоћу оних 500.000 људи које је у ту сврху довео Бонапарта. Таква земља може бити побеђена само сопственом слабошћу и дејством унутрашњих раздора. До тих слабих места политичког битисања може се допрети само путем потреса који би продро у само срце ове земље“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
