Земља цара Николаја II: Последње велико географско откриће у Русији

Russia Beyond (Photo: Ansgar Walk (CC BY-SA 3.0); Public domain)
Експедиција у којој је откривен овај арктички архипелаг трајала је неколико година и имала за циљ да пронађе краћи пут од запада Русије до Далеког истока земље.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У коначном покушају да дефинишу Северни морски пут руски истраживачи су набасали на неколико изолованих арктичких острва. Када је архипелаг најзад уцртан у мапе, оцењено је да се ради о последњем значајном географском открићу. 

Северни морски пут  

Током више стотина година руски истраживачи су сањали о томе да пронађу краћи пловни пут од западног дела Русије до Далеког истока земље. Нова маршрута требало је да скрати изузетно дуг поморски пут преко Индијског океана. Испоставило се, међутим, да је због сурових климатских услова на Арктику веома тешко пронаћи овај пут.

1910. године Русија је организовала научну експедицију са циљем истраживања Северног морског пута. У њој су учествовала два брода.

Ледоломац Вајгач

Први се звао „Вајгач“. Био је то ледоломац саграђен 1909. године специјално за ову одважну експедицију.

Други брод је био парни ледоломац по имену „Тајмир“ тежак 1.200 тона. У то доба се сматрало да су ови бродови најбољи ледоломци на свету.  

Ледоломци Тајмир и Вајгач, 1913.

Експедиција 

Два брода су запловила 1910. године, али нису од почетка пратила Северни морски пут. Уместо тога чланови експедиције су се кретали дугим путем од Санкт Петербурга до Владивостока преко  Суецког канала и Индијског океана.

Тек када су ледоломци стигли до Владивостока, почели су да реализују свој примарни циљ: истраживање руске обале Северног леденог океана, уз уцртавање у мапу свега што открију на свом путу и проналажење жарко жељеног пролаза од истока до запада Русије.

Експедиција се кретала према западу, корак по корак. Током првих годину дана ледоломци су стигли само до области у близини села Уелен на југоисточној обали Чукотског мора код рта Дежњов.

Припадници народа Чукче, у даљини се види рт Дежњов

Након што се посада навикла на тешке услове пловидбе на Арктику, бродови су наредне године наставили пут. Ледоломци су коначно стигли до ушћа реке Колиме, а затим и до ушћа Лене. Било је то први пут у историји да су бродови који су кренули из Владивостока стигли до ушћа Лене.

Последње велико географско откриће  

После неколико година пловидбе по Северном леденом океану експедиција је продужила још даље према западу и 10. августа 1913. године наишла на дотада неоткривена острва.

Експедиција је истражила западну обалу Лаптевског мора и намеравала да крене даље, када јој је пут препречио дебео слој компактног леда. Тражећи отворен пролаз, шеф експедиције је наредио да бродови крену ка северу.

Пут којим је прошла хидрографска експедиција 1913. године

Посада је убрзо угледала појас раније непознатог копна. То је био тренутак када се пред њиховим очима први пут указао архипелаг који ће касније добити име Северна земља. Откриће је убрзо описано као „последње велико географско откриће у Русији“.

Истраживачи су на пустим арктичким острвима подигли руску заставу. Архипелаг се убрзо појавио на мапама под именом „Земља цара Николаја II“.

Када су на власт у Русији дошли бољшевици, променили су му име у Северна земља.

Борис Виљкицки, шеф експедиције, био је посвећени мохархиста. Напустио је Русију убрзо после Октобарске револуције и јавно иступао против политички мотивисане промене назива архипелага који је открио. 

Борис Виљкицки

„Године ће проћи, ужаси револуције и Грађанског рата биће заборављени, године совјетског ропства избледеће у историји; имена разбацана по пространствима Русије ће нестати, као што су нестале улице и фабрике са именом Троцког; Лењинград ће повратити име Петра Великог, као што ће и остали градови вратити своја историјска имена; земља ће вратити имена покојног цара и царевића, имена која јој припадају према историјском праву“, записао је Виљкицки у иностранству.

Међутим, последње велико географско откриће запамћено је под „бољшевичким“ именом, као Северна земља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“