Зашто је „отац америчке обавештајне службе“ учествовао у Грађанском рату у Русији?

Russia Beyond; Public domain
Вилијам Донован провео је у Сибиру око два месеца. Управо тамо је практично и започео блиставу каријеру обавештајца.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Вилијам Џозеф „Дивљи Бил“ Донован, легенда америчке обавештајне службе, био је први и једини руководилац претече Ције, Канцеларије за стратешке услуге (енгл. Office of Strategic Services, OSS.

Вилијам Донован, септембар 1918.

Основана 1942. године Канцеларија је објединила обавештајна одељења армије, флоте, државног секретаријата и трезора који су пре тога радили одвојено. Под Доновановим руководством Канцеларија је постала моћна структура са стотинама обавештајних и диверзификацијских операција у земљама Европе и Азије које су окупирали нацисти и Јапанци.

Вилијам Донован славу је стекао на бојиштима Првог светског рата у Француској где је за своју необуздану храброст награђен низом војних одликовања и добио надимак „Дивљи Бил“. После завршетка сукоба у лето 1919. године пуковник, који је био на меденом месецу у Азији, из Вашингтона је изненада добио наређење да одмах оде у Русију. Управо ту је и почео да развија своје вештине обавештајног рада.

Вилијам Донован

У Сибиру

На рушевинама Руске империје у том тренутку вођен је жесток грађански рат између црвених, који су под својом контролом држали централне делове земље и белих који су се учврстили у Сибиру, на Далеком истоку, северу и југу. Главни задатак белих био је да уједине своје расуте снаге и сломе бољшевике, заузевши Москву и Петроград.

Један од најважнијих корака на путу те консолидације било је проглашење руководиоца Белог покрета у Сибиру адмирала Колчака за Врховног владара Русије 18. новембра 1918. године. Његову легитимну власт (по мишљењу антибољшевичких снага) признали су бели генерали у другим деловима земље.

Велику подршку белима могло је да пружи и међународно дипломатско признање, међутим, западне земље нису са тим журиле. У пролеће 1919. године у Колчакову престоницу Омск стигли су енглески и француски изасланици како би проценили ситуацију, а у лето су се тамо упутили и Американци.

 Генерал Беле армије Григориј Семјонов са представницима америчке мисије коју је предводио Вилијам Грејвс. Владивосток 1918.

Поред пуковника Донована у саставу делегације били су и командант америчког експедиционог корпуса „Сибир“ генерал Вилијам Грејвс и амбасадор Сједињених Држава у Јапану Роланд Морис.
Нажалост, детаљи мисије „Дивљег Била“ у Русији у којој је провео око два месеца остали су непознаница. Са сигурношћу се једино може рећи да Американце није обрадовало оно што су видели у Омску. Више него упадљиве биле су последице крајње неуспешне економске политике Врховног владара, „брутално, неправедно и нехумано“ деловање адмирала и његових козачких атамана, видно одсуство јединства међу белима и њихова политичка и војна слабост.

На крају, захваљујући извештају Мориса, Грејвса и Донована Вашингтон је одлучио да одложи признање Колчака у својству Врховног владара Русије и заузме пасивну позицију. Већ у јесен Бели покрет у Русији је сломљен а западне државе морале су да се договарају са црвенима.

Америчка војска у Владивостоку, август 1918.

Сазнајте још: Руси и Американци су се ретко директно сукобљавали на бојном пољу. До најкрвавијих окршаја је дошло када су САД узеле учешћа у Грађанском рату у Русији - Највећи пораз који су америчке трупе доживеле у Русији

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“