Водимо вас на места у данашњем Петербургу која говоре о присуству Немаца у прошлости овог града

Legion Media
Петербуршки Немци били су други по бројности народ у граду после Руса. И дан-данас остало је много места која сведоче о њиховом присуству.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Крстарећи Петербургом лако можете да налетите на старе плочице на немачком које показују ниво реке Неве у одређеним годинама, али и друге знакове присуства Немаца у градском животу. И ма колико данашњим житељима северне руске престонице то изгледало чудно, у граду је некада немачко језично становништво било бројно.

Одакле у Петербургу Немци?

Немци су почели да долазе у Русији средином 18. века на позив императорке Катарине Друге која је по рођењу била Немица. Они су настанили ненасељена подручја у Поволожју и јужном Сибиру, па се и данас тамо могу срести потомци управо тих људи. Многи су се доселили и у престоницу Руске империје Санкт Петербург. Међу њима било је истакнутих људи као што су Петар Палас, који је открио манула, мачку са најгушћим крзном на свету и дао јој своје име, оснивач електротехнике Еми Ленц, морепловац Иван Крузенштерн.

Дуго су у Петербургу живели и Ото фон Бизмарк, у том тренутку дипломата, и научник Хенрик Шлиман, који је пронашао Троју и велики путник Александар фон Хумболт који је објављивао радове о Уралу и Сибиру за странце. Према подацима пописа из 1897. године у милионском Петербургу регистровано је више од педесет хиљада Немаца, што значи да су били најбројнији народ после Руса. Налазили су се на највишим државним и научним дужностима, речју били виђени људи у престоници.

Немци су почели да напуштају Русију почетком двадесетог века, томе су допринела два светска рата и револуција. Данас број Немаца у петомилионском Петербургу није већи од три хиљаде људи.

Црква Петрикирхе и њена околина

У Петербургу су постојали делови града, насеља, која су настањивали људи исте професије (грнчари, ковачи, морнари) или народа. Постојала су грчка, татарска, француска насеља. Немачко насеље заузимало је већи део центра, од Летњег сада до Зимског дворца са главном улицом Милионском, (1738-1783 звала се Немачка). Локално становништво чувало је своју традицију, језик и веру.

Срце немачке четврти, лутеранска црква Петрикирхе (црква апостола Петра и Павла) потиче из средине деветнаестог века, а данас се на њеном челу налази пастор Михаел Шварцкоф, родом из Тирингије. „Наша црква је врло мала, али независна и наш је понос“, каже Михаел.

Савремена општина, наравно, није велика, у цркву стално долази 500 људи, објашњава члан општине за односе са јавношћу Герхард Ројтер. Герхард све заинтересоване води у обилазак цркве, у катакомбе и на звоник. У совјетско време овде је био базен, а обновљени ентеријери су врло импресивни.

Петрикирхе привлачи и љубитеље органа. Музички директор цркве Сергеј Силајевски позива познате уметнике и сам често седа за инструмент (и чак свира стару европску музику у дуету са балалајком). „Имамо органе ‘Willi Peter’ из седамдесетих година прошлог века које смо добили 2017. године из исте немачке општине у иностранству, само из Шведске“, каже Сергеј.

Одмах иза Петрикирхе налази се Петришуле, прва школа у Петербургу. Међу њеним ђацима били су композитор опере „Борис Годунов“ Модест Мусоргски, архитекта Петерхофа Николај Бенуа, као и совјетски песник Јосиф Бродски.

Осим Петришуле школе су постојале и при Аненкирхе (данас парохија Финаца, а Аненшуле је постала физичко-математички лицеј), Немачкој реформској цркви (у совјетско време реконструисана у дом културе у стилу конструктивизма) и Катеринин-кирхе на Васиљевском острву. Треба рећи да се на Васиљевском острву може видети најзначајнији део немачког архитектонског наслеђа.

Линије уместо улица

Васиљевско острво првобитно је било француско насеље, међутим, место је било енормно популарно код петербуршких Немаца. На острву нису пројектоване улице, него „линије“. Ради се о томе да је на острву планирано копање канала као у Амстердаму, међутим, испали су сувише уски, па су морали да се заспу земљом, а „линије“ су сачуване. Иначе, други град у Русији са линијама уместо улица је Маркс у Саратовској области, бившој престоници Немачког поволожја.

На првој линији у кући са бројем 28 живео је од 1850. до 1860. немачки археолог Хенрих Шлиман почасни грађанин Петербурга који је пронашао Хомерову Троју. На осмој линији налазила се фабрика клавира Јакоба Бекера чија је производња после распада СССР-а обновљена у Немачкој.

На Васиљевском острву сачуване су најстарије медицинске установе у Петербургу. Међу Немцима је, иначе, било тако много лекара, тако да су речи Немац и лекар једно време биле синоними. На Васиљевском острву Петар Велики отворио је музеј Кунсткамера који чува необичну рану природњачку збирку медицинских деформитета, људских и животињских. На острву је 1797. године отворен Акушерски институт са школом за акушере, који је касније добио име по руском Немцу Дмитрију Оту.

Ту је и активна апотека-музеј доктора Александра Пеља, прва у граду. О Пељу се свашта причало, као рецимо да у кули апотеке држи грифоне и да се бави алхемијом. Да ли је то тачно или не, не зна се поуздано, али можда ћете управо ви успети да рашчивијате тајне ове апотеке.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“