Осам знаменитих жена СССР-а: Ко су биле прве редитељке, министарке, амбасадорке у Совјетском Савезу

Јавно власништво; Sputnik; Валентин Черединцев/ТАСС
Ко су биле чувене политичарке, научнице, вајарке без којих се историја нове совјетске земље не може замислити?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Надежда Крупска, прва совјетска прва дама

Иако је била супруга вође револуције Владимира Лењина не би било праведно називати је само првом дамом. Чак и на само обраћање „лејди“ Крупска је могла да се наљути. Она је била пре свега комуниста, друг из револуционарне борбе. Али најважнију ставку у њеној биографији представља допринос стварању совјетског система образовања.

Крупска је обављала важне дужности у Народном комесаријату просвете (министарству) и развила целокупни систем рада са децом предшколског образовања, организовања дечијих вртића и платформи до васпитања комунистичке омладине. Управо она поставила је темеље пионирској организацији, по форми скаутској, а по садржају комунистичкој као и комсомолу, комунистичком савезу омладине.

Инеса Арманд, прва совјетска феминисткиња

Још једна револуционарка и присталица Лењина и његових идеја. Рано је постала члан партије а после револуције активно пропагирала борбу за равноправност жена. Била је први руководилац одељења за рад са женама у партији. Осим тога организовала је прву Међународну конференцију жена комуниста. Арманд је пре свега била занимљива по свом личном животу нераскидиво везаном за онај политички.

Претпостављало се да је била Лењинова љубавница. Притом у љубавном троуглу Крупска, Лењин, Арманд, сво троје актера имало је једно за друго велико поштовање и симпатије. Када је Арманд изненада умрла, Крупска је бринула да ли ће њен супруг моћи да савлада тугу.

Aлександра Колонтај, прва жена министар и амбасадор

Револуционарка Колонтај била је прва жена министар не само у Совјетском Савезу него и свету. У првој совјетској влади била је задужена за социјалне пројекте у новој држави. Александра је одлично образовање стекла на Циришком универзитету а партијски другови високо су је ценили.

Још пре револуције испуњавала је Лењинове личне налоге у Европи, агитовала и успостављала везе са левим групацијама. Поред активног рада у совјетској влади Колонтај је годинама водила одељење за рад са женама (после Инесе Арманд).

Од 1922. била је у дипломатској служби у Норвешкој, а од 1930. до 1945. године била на челу совјетске дипломатске мисије у Шведској као једна од првих жена амбасадора у свету. Дала је велики допринос успостављању односа између двеју земаља и спречавању Шведске да уђе у совјетско-фински рат 1939. године

Лина Штерн, први академик

Штерн је рођена у јеврејској породици у Руској империји на територији савремене Литваније. Завршила је Женевски универзитет и постала прва жена професор. Штерн се у Совјетску Русију вратила 1925. године. Њен научни рад био је везан за биохемију и физиологију, а 1939. године постала је прва жена члан Академије наука СССР-а и руководилац њеног Института за физику.

Штерн је развила метод борбе против посттрауматског шока заснован на инјекцијама калијумових соли за одржавање крвног притиска, мишићне активности и дисања. Метода Штернове имала је широку примену за време рата.

Вера Мухина, прва вајарка монументалиста

Мухина није само прва, него и једина вајарка монументалиста СССР-а. У склопу Лењиновог плана монументалне пропаганде била је аутор неколико споменика са револуционарном тематиком. Ипак, несумњиво, њено најпознатије остварење је 24 метара висок рад „Радник и колхозница“ који ће постати један од симбола СССР-а. Скулптуре устремљене у висину симболисале су светлу будућност земље. Представљен 1937. године на Светској изложби у Паризу споменик је на посетиоце оставио снажан утисак. Вери Мухиној приписује се и дизајн чувене совјетске чаше са брушеним ивицама.

Јекатерина Фурцева, прва жена на челу Москве и прва жена министар културе СССР-а

У совјетској култури у периоду отопљавања Фурцева је постала легендарна личност. Она је каријеру у високој политици започела са позиције првог секретара Московског државног комитета КПСС-а, што значи да је била на челу московске партијске ћелије (практично кључни човек у граду). Под њеним надзором преко пута градске управе постављен је споменик Јурију Долгоруком, оснивачу Москве, изграђен чувени стадион „Лужњики“ и продавница „Детски мир“ (дечји свет) на Лубјанки, данас култна позоришта и књижаре. На њену иницијативу покренуто је неколико такмичарских манифестација укључујући Московски међународни филмски фестивал који су посећивале звезде холивудског и светског филма.

Фурцева је министар културе СССР-а постала 1960. године и на том месту остала све до 1974. године. Нажалост постоје и моменти који бацају сенку на њену политичку каријеру, као ште је рецимо, прогон Бориса Пастернака 1958. године. Међутим, захваљујући Фурцевој у СССР-у је интензивиран културни живот до неслућених размера, реализовани бројни изузетни пројекти, као што су изложба трофејне уметности из Дрезденске галерије, изложба Марка Шагала и Фернана Лежеа, као и једино изношење Мона Лизе Леондарда да Винчија из Лувра и њено излагање у Москви.

Валентина Терешкова, прва жена у космосу

Таква сторија о успеху била је могућа само у СССР-у. Ћерка трактористе и кројачице постала је национална хероина, прва жена која је сама, без посаде, 16. јуна 1963 године одлетела у космос. Управо је она, чланица регионалног аероклуба одабрана за почасну мисију. После спектакуларног лета Терешкова је постала легенда и симбол женске равноправности у СССР-у. Она је каријеру наставила као друштвени радник, а данас је посланица у Државној думи.

Више о лету и судбини Валентине Терешкове прочитајте овде.

Олга Преображенска, прва жена редитељ

Преображенска је почела да игра у филмовима још у освит руске кинематографије, пре револуције. А 1916. године први пут се појавила у улози редитеља, и мада је филм био хваљен, сама Преображенска говорила је да је однос према жени редитељу био испуњен скепсом и да је чак њено презиме на плакатима писано у мушком роду.

Преображенска је као призната редитељка постала прва жена професор филмске режије на Првој државној филмској школи (данас је то чувени ВГИК) и отворила свој глумачки студио.

Велики број филмова Преображенска је снимила у коауторству са Иваном Правовим. Почетком тридесетих година прошлог века важили су за најуспешније редитеље Мосфилма. Њихов филм „Тихи Дон“ учествовао је на првом Међународном филмском фестивалу у Венецији 1932. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“