Овај град је вековима наоружавао Русију

Legion Media
Тула је производила оружје за руску војску практично у свим ратовима у којима је Русија учествовала од XVIII века.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Тула је вековима оружје ковала, и сама почела да личи на пушку“ – ово су стихови из старе совјетске војничке песме, која је у целини посвећена чувеном руском граду оружара. Тешко је навести неки ратни конфликт у историји Русије за последњих триста година у којем није коришћено оружје креирано у Тули.

Центар Туле на старој разгледници

Тула, 200 километара јужно од Москве, свој историјски пут је започела у XII веку као мала тврђава изгубљена у густим шумама Рјазањске кнежевине. Године 1503. као већ повећи град прикључена је Великој московској кнежевини, где је коришћена као штит против продора Кримских Татара.

Тула, улица Кијевска

1521. године у граду је завршена изградња каменог утврђења, које је отада више пута успешно издржало бројне непријатељске нападе. Године 1552. Тулу је опседала војска кримског хана Девлета I Гиреја од 30 хиљада војника, која „нападаше читавог дана и из топова удараше по граду и огњеном ђулади и стрелама гађаше град, да се на многим местима куће у граду запалише“. Татари су покушали да се пробију до срца руских земаља и спрече цара Ивана IV Грозног да крене у поход на Казањ. Међутим, херојска одбрана становника Туле пореметила им је планове.

Тулска тврђава

Средином XVII века граница руске државе померена је ка југу, оставивши Тулу у дубокој унутрашњости земље. Близина престоници, добар положај на раскрсници трговинских путева и богата налазишта руде гвожђа омогућили су граду да постане велики индустријски центар. По жељи цара Фјодора Алексејевича ту су се настанили бројни ковачи који су израђивали оружје за цара.

„Вашар у Тули“, Андреј Попов, 1873.

15. фебруара 1712. године цар Петар I је наредио да се у Тули „саграде фабрике у којима би се моћне пушке и пиштољи резали и стругали, а сабље и ножеви водом оштрили“. Тако је основана најстарија фабрика оружја у Русији, чији производи су убрзо почели да пристижу у руке руских војника у борбама против Швеђана.

Главно здање најстарије фабрике оружја у Русији - Тулска фабрика оружја Императора Петра Великог

Током Отаџбинског рата 1812. године и Прекограничног похода руске војске 1813-1814. године тулски оружари су на фронт испоручили око 600 хиљада пушака. Преко половине свих пушака и скоро сви митраљези руске војске у периоду Првог светског рата произведени су у Тули.

Стара разгледница из Туле

У Тулској фабрици оружја у различито доба радили су такви мајстори оружарства као што су творац чувене пушке Мосин-Наган (модел из 1891. године) Сергеј Мосин, конструктор пиштоља ТТ и пушке СВТ-38/40 Фјодор Токарев, као и аутор једног од основних митраљеза Црвене армије у време Другог светског рата Василиј Дегтјаров. Притом је последњи такође рођен у Тули у породици оружара.

Браниоци Туле у октобру-новембру 1941.

Осим производње масовног оружја вешти тулски мајстори су правили и појединачне примерке по специјалним наруџбинама. Права уметничка дела биле су свечане и ловачке пушке украшене златом, сребром, слоновом кошћу и седефом, начињене за потребе царског двора и руководства Совјетског Савеза.

Ловачке пушке са позлатом направљене 1895. и 1848. у Тули

Тула и даље наставља да наоружава руску војску. У граду и области налази се 25 активних одбрамбених предузећа. Препознатљиви производи тулских оружара данас су, између осталог, противваздушни ракетно-топовски систем „Панцир-С1“, ручни ракетни бацач „Шмељ“ и вишецевни бацач ракета „Смерч“.

9А52 „Смерч“ у Државном музеју оружја у Тули

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“