- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
„Тула је вековима оружје ковала, и сама почела да личи на пушку“ – ово су стихови из старе совјетске војничке песме, која је у целини посвећена чувеном руском граду оружара. Тешко је навести неки ратни конфликт у историји Русије за последњих триста година у којем није коришћено оружје креирано у Тули.
Јанво власништво
Тула, 200 километара јужно од Москве, свој историјски пут је започела у XII веку као мала тврђава изгубљена у густим шумама Рјазањске кнежевине. Године 1503. као већ повећи град прикључена је Великој московској кнежевини, где је коришћена као штит против продора Кримских Татара.
Јавно власништво
1521. године у граду је завршена изградња каменог утврђења, које је отада више пута успешно издржало бројне непријатељске нападе. Године 1552. Тулу је опседала војска кримског хана Девлета I Гиреја од 30 хиљада војника, која „нападаше читавог дана и из топова удараше по граду и огњеном ђулади и стрелама гађаше град, да се на многим местима куће у граду запалише“. Татари су покушали да се пробију до срца руских земаља и спрече цара Ивана IV Грозног да крене у поход на Казањ. Међутим, херојска одбрана становника Туле пореметила им је планове.
Јавно власништво
Средином XVII века граница руске државе померена је ка југу, оставивши Тулу у дубокој унутрашњости земље. Близина престоници, добар положај на раскрсници трговинских путева и богата налазишта руде гвожђа омогућили су граду да постане велики индустријски центар. По жељи цара Фјодора Алексејевича ту су се настанили бројни ковачи који су израђивали оружје за цара.
15. фебруара 1712. године цар Петар I је наредио да се у Тули „саграде фабрике у којима би се моћне пушке и пиштољи резали и стругали, а сабље и ножеви водом оштрили“. Тако је основана најстарија фабрика оружја у Русији, чији производи су убрзо почели да пристижу у руке руских војника у борбама против Швеђана.
Јавно власништво
Током Отаџбинског рата 1812. године и Прекограничног похода руске војске 1813-1814. године тулски оружари су на фронт испоручили око 600 хиљада пушака. Преко половине свих пушака и скоро сви митраљези руске војске у периоду Првог светског рата произведени су у Тули.
Јавно власништво
У Тулској фабрици оружја у различито доба радили су такви мајстори оружарства као што су творац чувене пушке Мосин-Наган (модел из 1891. године) Сергеј Мосин, конструктор пиштоља ТТ и пушке СВТ-38/40 Фјодор Токарев, као и аутор једног од основних митраљеза Црвене армије у време Другог светског рата Василиј Дегтјаров. Притом је последњи такође рођен у Тули у породици оружара.
Јавно власништво
Осим производње масовног оружја вешти тулски мајстори су правили и појединачне примерке по специјалним наруџбинама. Права уметничка дела биле су свечане и ловачке пушке украшене златом, сребром, слоновом кошћу и седефом, начињене за потребе царског двора и руководства Совјетског Савеза.
Максимов/Sputnik
Тула и даље наставља да наоружава руску војску. У граду и области налази се 25 активних одбрамбених предузећа. Препознатљиви производи тулских оружара данас су, између осталог, противваздушни ракетно-топовски систем „Панцир-С1“, ручни ракетни бацач „Шмељ“ и вишецевни бацач ракета „Смерч“.
Антон Новодережкин/ТАСС