Ко је био човек који је погинуо са Гагарином?

Јуриј Гагарин и Владимир Серјогин

Јуриј Гагарин и Владимир Серјогин

Legion Media; Sputnik
Владимир Серјогин налазио се тик поред првог космонаута на свету у кабини авиона МиГ-15 који је ударио у земљу у пролеће 1968. године.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Аеродром Чкаловски у околини Москве. Јутро је, тачно десет сати и десет минута. У кабини млазног школског ловца МиГ-15 УТИ налазе се два пилота од којих је један Јуриј Гагарин, први човек у свемиру. Атмосфера је помало напета. Лет већ касни, сви чекају када ће претходни авион завршити задатак.

Пилоти-космонаути СССР Алексеј Леонов и Јуриј Гагарин (први и други слева) након лета авионом МиГ-15. 1964 година.

У десет сати и деветнаест минута коначно полећу. За радиовезу са Земљом задужен је Гагарин. Његов глас звучи мирно и јасно. После три минута јавља да је досегао границу успона и тражи дозволу да се подигне на 4200 метара. После два минута каже да је прошао горњу ивицу облака. Међутим, после шест минута Гагарин истим спокојним гласом јавља да је завршио задатак у зони и тражи дозволу да се окрене и слети. Диспечери су зачуђени, јер прошла је тек половина времена предвиђена за обављање задатка. Међутим, веза са пилотима се прекида.

У тренутку када је ловац, после пада у ковит, ударио у земљу, 65 километара од аеродрома, било је десет сати и двадесет девет минута. Несрећа која се догодила 27. марта 1968. године ушла је у историју пре свега због Гагаринове погибије. О другој жртви, пилоту инструктору Владимиру Серјогину (Серёгин) много мање се говори. Мада је управо на његовом избору за лет са Гагарином инсистирао лично руководилац Центра за обуку космонаута.

Асове попут Серјогина звали су Стаљинови соколови

Владимир Серјогин рођен је у породици поштанског службеника, а после завршене школе, са осамнаест година, отишао је као добровољац у Црвену армију. У војсци је примећена младићева способност и склоност према авијацији па је упућен у пилотску школу коју је завршио 1943. године. После тога обрео се на фронту као војни пилот.

Владимир Серјогин, 1947.

Своју прву награду, орден Црвене звезде, пилот је добио почетком 1944. године, како је наведено за два подвига. На задатак, бомбардерско-јуришни напад на тенкове, упутио се управљајући авионом Ил-2. Са земље су га гађала немачки противавионски системи, али је Серјогин био прецизан и успео да уништи два тенка. Идућег дана, слична ситуација, избегавајући ракетирање, уништио је три покривена железничка вагона.

Једном приликом спасао је живот совјетском пилоту кога је напао немачки Фоке-Вулф. Серјогин је испалио дуги рафал, после чега је летелица почела да се дими и пала. Серјогин је био рањен, али је успео да долети до аеродрома и спусти се на једном точку.

За време рата Серјогин је обавио укупно 140 борбених и 50 извиђачких летова. Асове попут њега звали су Стаљинови соколови, а 1945. године постао је Херој Совјетског Савеза.

Владимир Серјогин, 1964.

Гагаринов инструктор

После рата Серјогин је остао у авијацији и поново се обрео у војноваздухопловној академији како би широко искуство допунио теоријом. После тога тестира нове модификације ловаца МиГ-15 и Миг-17. „Обављао је пробне летове свих врста, укључујући и оне са искљученим моторима“, наводи се у његовом личном досијеу.

Владимир Серјогин

Средином шездесетих година постављен је за команданта авијационог пука и поверена му је летачка обука космонаута. Ради се о томе да су први космонаути у СССР-у били управо пилоти ловачких авиона, као људи одлично упознати са преоптерећењем, бестeжинским стањем, способни да се оријентишу у условима буке, вибрација и велике брзине. Владимир Серјогин имао је огромно искуство у екстремним условима.

Колеге су волеле да препричавају како се Серјогин једном приликом нашао у надзвучном ловцу у снежној олуји и успео да приземљи летелицу практично на слепо, у условима готово нулте видљивости. Успело му је и да слети са авионом коме је у ваздуху уништен управљачки механизам, практично спустивши авион без команди.

Валентина Терешкова и Владимир Серјогин, 1967.

26. марта 1968. године командант Ратног ваздухопловства СССР-а Николај Камањин обавештен је да се Јуриј Гагарин спрема да полаже испит из технике управљања Миг-17. Међутим, Камањин је сматрао да први космонаут на свету пре тога треба да обави самостални тренажни лет на авиону МиГ-15 УТИ. За лет са Гагарином понудио се лично руководилац Центра за обуку космонаута генерал Николај Кузњецов, али је Камањин инсистирао нa Серјогину.

Tajни архив

Узрок због кога је славни Гагарин који је већ летео у космос поново морао да полаже испит је пауза коју је у виду тромесечног нелетења направио због припрема дипломског испита на академији.

„Такви летови налазе се у програму припреме свих космонаута. Без њих би било тешко, како ми кажемо, бити у летачкој форми. У тим летовима не само да се усавршавају професионалне вештине него и проверава умеће рада у условима преоптерећења и буке“, писао је у својим мемоарима Камањин.

Лет са тако искусним инструктором као што је Серјогин није изазивао никакве бојазни. Чак и после информације о изгубљеној вези сви су очекивали принудно слетање или у крајњем случају катапултирање пилота.

Ипак, ни један од поменутих сценарија није се догодио. Авион се распао у парампарчад која су се разлетела у пречнику од једног километра, а остаци пилота пронађени су тек следећег јутра. По завршеној истрази формирано је 29 томова материјала са ознаком тајности, али апсолутно никакав, па ни најкраћи, закључак о околностима Гагаринове и Серјогинове погибије, није био објављен.

Вести о погибији Гагарина и Серјогина, 29. март 1968.

Тек 2011. године на основу докумената са којих су скинуте ознаке тајности као могући узрок несреће наведен је оштар маневар једног од пилота (ког није познато). Због тога је авион упао у ковитлац и сударио са балоном-сондом. Према алтернативној верзији Гагаринов и Серјогинов авион пролетео је поред другог ловца приближивши му се притом на опасно малу раздаљину и улетео у његов вртложни траг.

Споменик на месту погибије Гагарина и Серјогина. Град Киржач.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“