Зашто је седмица у Русији некада започињала у недељу

Kira Lisitskaya (Photo: Elizaveta Becker/Getty Images; Legion Media)
Ко је почетак руске недеље померио на понедељак и због чега?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Први дан у седмици у САД, Канади, Бразилу, Јапану, Израелу и неколико других земаља је недеља, а не понедељак. Тако је било и у Старој Русији и Руском царству – а ова идеја је заснована на Библији. 

Књига Постања Старог завета садржи опис стварања света, у коме су наведени узастопни дани стварања, од првог до шестог. Управо се тим називима (дан први, дан други, итд.) и даље називају дани у недељи на хебрејском језику. „И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини“ (Постање 2,3). 

У језику је доказ

Субота се на хебрејском, уместо да се зове „седми дан“, зове Шабат (што је изведеница од речи „одмарати се“) и он завршава седмицу. Тако је у јудаистичкој, као и у хришћанској традицији, седмица традиционално почињала недељом, а тако је било и у Русији све до Револуције 1917. године. Називи радних дана на руском језику доказ су за то. Среда се на руском зове „среда“, што значи „средина“. Очигледно, среда се налази у средини само ако седмица почиње у недељу. 

Надаље, у словенским језицима се понедељак зове управо тако јер долази после недеље, док је недеља дан у коме се ништа не ради (не дела), већ се иде у цркву. Недеља је први дан у седмици, а по њему се такође зове и цела седмица. 

Бољшевици су се борили против православне вере и цркве и један од њихових првих декрета, потписан у фебруару 1918, заменио је јулијански календар (тзв. „стари стил“, који РПЦ још користи) грегоријанским („нови стил“) и такође је натерао СССР да држи корак са „скоро свим културним народима“, како је наведено у декрету. И поред тога, недеља је још увек била први дан у седмици у првим годинама постојања СССР-а. 

Како је Стаљин „касапио“ недеље у Русији

Првог октобра 1929. године у Русији су реформисане седмице – уведене су нове, 5-дневне недеље. Звале су се „недеља континуиране производње“ – људи су радили четири дана, а петог су се одмарали. И тако се наставило током целогодишњег циклуса, који се сада састојао од 72 петодневне седмице. Како се не би преклапали слободни дани за запослене, радници су подељени у пет група које су у календару обележене жутом, розе, зеленом, црвеном и љубичастом бојом. Са овим системом, млинови, погони и друга предузећа могла су да раде без престанка током целе године, јер није било заједничких слободних дана за све раднике одједном. 

Петодневни календар је такође био идеолошко средство. Пореметио је хришћански календар празника, што је било веома корисно за бољшевичку антирелигијску пропаганду. Међутим, нови календар уопште није био популаран у народу. Дешавало се да муж и жена припадају различитим радним групама, па нису имали заједничке слободне дане, што им је још више компликовало живот. Године 1931. уведена је шестодневна недеља са фиксним слободним данима за све. 

Тек 1940. године СССР се вратио на седмодневну седмицу. „Пребацити рад у свим државним, задружним и јавним предузећима и установама са шестодневне на седмодневну, рачунајући седми дан у недељи – недељу – као дан одмора“, наводи се у уредби, па је почев од 1940. у СССР-у, понедељак званично постао први дан у седмици. 

Временом су и неке социјалистички оријентисане државе прогласиле понедељак првим даном седмице. УН су 1978. препоручиле да понедељак буде први дан у седмици у већини земаља света. А то је и званично утврђено 1988. године, према ИСО 8601, међународном стандарду за размену и комуникацију података везаних за датум и време.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“