Да ли је невенчана жена Максима Горког и љубавница Херберта Велса била двоструки агент?

Archive photo
Марија Будберг је према гласинама била једна од најтајанственијих шпијунки XX века. Али до данас се не може са сигурношћу рећи да ли је она заиста имала неке везе са специјалним службама.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Звали су је „гвоздена жена“ и „црвена Мата Хари“, изражавајући сумњу да је радила за две обавештајне службе: совјетску и енглеску. Живот Марије (Муре) Закревске, ћерке провинцијског спахије, која је после удаје постала баронеса Будберг, обавијена је толиком митовима и нагађањима да је међу њима веома тешко разлучити шта је истина.

Нетипична лепота

Марија Будберг је била права фатална жена: два брака, као и безброј дугих и успутних романси, укључујући и оне са чувеним писцима Максимом Горким и Хербертом Велсом.

Притом се за Муру тешко могло рећи да је била лепотица. „Она је, без сумње, неуредна, чело јој је избраздано борама забринутости, а нос повијен. Веома брзо једе, гутајући огромне комаде, пије много вотке и има груб, пригушен глас, вероватно због тога што је страствени пушач“, овако је баронесу описао аутор „Рата светова“ и „Невидљивог човека“ Херберт Велс. 

Марија Будберг

„Међутим, сваки пут кад сам је видео поред других жена, она је сасвим сигурно изгледала и привлачније и занимљивије од осталих“, додао је писац. Будберг је поседовала изузетну привлачност и сексуалност, који су јој обезбедили читаву армију обожавалаца. Један од њих је баронесу увео у свет шпијунских тајни.

У тајној служби?

У августу 1918. године Будберг је ухапшена у Москви заједно са шефом специјалне енглеске мисије у Совјетској Русији сер Брјусом Локартом, који је у то време био њен љубавник. Дипломата је  осумњичен да је учествовао у завери западних земаља са циљем да се бољшевици скину са власти. Нешто касније он је ослобођен и протеран из земље.

Брјус Локарт

Марија Будберг је, међутим, оптужена за шпијунажу у корист Велике Британије. Ипак, ускоро је ослобођена, претпоставља се након што је пристала да ради за совјетске специјалне службе.

Наредни период баронесиног живора везан је за познатог совјетског писца Максима Горког, чији је најпре била асистент, а затим фактички невенчана супруга. Према једној верзији, њен задатак је био да шпијунира познатог писца. 

Марија Будберг

Заједнички живот са генијем совјетске књижевности није спречио Будберг да ступи у интимне односе са Хербертом Велсом, који је једно време био гост у њиховој кући. Горком који јој је приговорио одговорила је: „Чак и за жену преобилне љубави два позната писца истовремено било би превише!“

Херберт Велс, Максим Горки и Марија Будберг, 1933. године

Са својом вољеном Горки је живео у СССР-у и у Италији, све док се 1933. године није коначно вратио у домовину. Марији, која је одлучила да остане на Западу, оставио је део свог обимног архива, у којем се налазила преписка са људима незадовољним совјетском влашћу.

Даља судбина ове архиве, која је била толико драгоцена за совјетске специјалне службе, остаје непозната. По мишљењу дипломате Владимира Карјагина, она је преписку однела у Талин, где је нестала за време Другог светског рата. Док је баронесина пријатељица Нина Берберова тврдила: „Мура је преко канала архив предала у СССР“. 

Двострука агенткиња?

Када је остала сама, Марија Будберг је у Бечу пронашла Локарта и поново ступила у блиске односе с њим. Године 1934. њих двоје су заједно присуствовали премијери филма „Британски агент“, снимљеног по роману који је он написао и који је био посвећен догађајима из Москве 1918. године. Локарт је признао да је од своје старе љубави тада добио доста вредних информација о Совјетском Савезу.

Са Горким се Будберг видела само још једном, 18. јуна 1836. године. Болујући од тешке болести, он ју је позвао да га посети. Према једној верзији, баронеса је имала задатак да отрује писца, чији су  односи са Стаљином до тада били веома нарушени.  

После њене кратке посете Горки, који је већ почео да се опоравља, изненада је преминуо. Без трага је нестала и чаша коју му је баронеса додала да попије таблете. Међутим, не постоје никакви докази да је Будберг отровала писца.

Сахрана Максима Горког, 19. јун 1936.

Наредне године баронеса је провела у Лондону, где је живела недалеко од Херберта Велса који ју је одувек обожавао. Писац јој је тестаментом оставио сто хиљада долара и обезбедио јој безбрижну старост.

Херберт Велс у Совјетском Савезу

Почетком 50-их година баронеса се нашла у видном пољу енглеске контраобавештајне службе MI-5. У вези са бекством у Москву двојице Британаца који су били совјетски агенти она је осумњичена за сарадњу са службама СССР-а (један од њих по имену Гај Барџис био је чест гост у Маријиној кући), али је случај затворен само саслушањем.

Мура Будберг у свом стану у Лондону, 1972.

Да ли је Мура Будберг радила за совјетску обавештајну службу, за енглеску или за обе истовремено и данас је питање без одговора. Недуго после њене смрти 1974. године на тајанствени начин је изгорео читав баронесин лични архив.

Врло је вероватно да позната шпијунка уопште није имала никакве везе са специјалним службама. Јер, како је рекла Нина Берберова: „Ако јој је нешто било потребно, онда је то само њена легенда коју је сама створила и коју је током живота неговала“. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“