По чему ће остати запамћен Михаил Горбачов – први и једини председник СССР-а?

Legion Media
Михаил Горбачов, први и једини председник СССР-а, отац перестројке и гласности, умро је у вечерњим часовима 30. августа 2022. у Москви.

Како се присећао сам Горбачов, „дуги процес преосмишљавања историје земље“ почео је још у студентско доба. Његов долазак на положај генералног секретара ЦК КПСС 11. марта 1985. године није био неочекиван за совјетску владајућу елиту. Брежњев је имао позитиван став према Михаилу Горбачову, а подржавале су га и друге водеће личности у земљи, с обзиром да се добро показао као министар пољопривреде СССР-а.

Кандидат за члана Политбироа ЦК КПСС Михаил Сергејевич Горбачов, 1979.

Од амбициозног лидера који је био симпатичан и Западу и совјетским људима многи су очекивали промене. „Пристајући тада да примим у суштини највишу државну функцију генералног секретара ЦК КПСС, знао сам: даље не може овако да се живи и нећу себи дозволити да останем на овој функцији, ако не добијем подршку за спровођење кардиналних промена“, рећи ће он 1991. године, годину дана након што је примио Нобелову награду за мир „као знак признања за водећу улогу у светском прогресу“.

Михаил Горбачов, добитник Нобелове награде за мир 1990. године

Кардиналне промене ће уследити, али нису све биле прихваћене и схваћене. Антиалкохолна кампања, такозвана „битка за трезно стање“ у земљи која је умирала од вотке, била је први болни потез генералног секретара Горбачова на путу ка „перестројки“. Затим ће уследити масовна чистка кадрова и подмлађивање владајуће партије. А он ће убрзо ставити тачку и на вишедеценијски једнопартијски систем. КПСС ће изгубити конституциони статус једине владајуће снаге, у земљи ће почети да се одржавају избори према демократском моделу и обуставиће се прогони због различитости мишљења. Горбачов ће из прогонства вратити академика Андреја Сахарова и наставити рехабилитацију жртава Стаљинових репресија које већ нису рехабилитоване за време Никите Хрушчова.

А његова главна заслуга биће проглашење гласности и укидање цензуре. За време његове власти тиражи новинских листова надмашиће више милиона примерака, а партија и власт први пут ће постати објекат критике. Гласност и демократизација још нису значили слободу говора и демократију, али без Горбачовљевих реформи пут до њих био би још дужи.

Касније ће управо увођење гласности бити једна од главних замерки Горбачову. Наводно, управо она је пробудила вулкан националне самосвести који је довео до распада СССР-а. Да није било гласности, у земљи и свету вероватно се не би сазнало за нуклерану катастрофу у Чернобиљу, једну од највећих „мрља“ у политичкој биографији Горбачова. Међу осталим „мрљама“ као што су: Нагорни Карабах, улазак војске у Азербејџан, растеривање демонстрација у Алма-Ати.

Чернобиљска нуклеарна електрана

Али без сумње свет Горбачова памти као човека који је окончао трку у наоружању и „империју зла“ претворио у савезника у спречавању геополитичких и економских катаклизми. Он је био тај који је прогласио „ново спољнополитичко мишљење“, започео процес уједињења Немачке и повлачење совјетских снага из Авганистана. Он је био тај који је уочи 2000. изнео идеју о ликвидацији нуклераног оружја и оснивању система међународне безбедности која је звучала као апсолутна утопија,  а затим са САД потписао Споразум о смањењу нуклеарног наоружања и Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Његови критичари ће га више пута подсетити на састанак на Малти, где је на дубоком нивоу завршен „хладни рат“, и оптужиће га да се савио пред Западом. Горбачов ће им само одговорити: „Желимо да нас схвате.  <…> То не значи да ћемо постати исти као други“, него да ће нас други схватити.

Повлачење совјетске војске из Авганистана, 1988.

Након подношења оставке наставиће да прати развој земље, основаће Фонд Горбачов и Међународни зелени крст, покушаће да се врати у велику политику, али на председничким изборима добиће само 0,51% гласова (људи му нису опростили Совјетски Савез). Једини председник СССР-а ће, како се и очекивало, постати оштра опозиција према првом председнику РФ Борису Јељцину, затим ће подржати његовог наследника Владимира Путина (додуше, на кратко) и бавити се самоанализом и признавањем сопствених грешака.

Горбачов и Јељцин, 1990.

„Перестројка је победила! А ја сам као политичар изгубио“ – резимирао је своју каријеру 2009. године. Мада је вероватно један од најважнијих закључака формулисао и саопштио још далеке 1991. године: „Живот је много богатији и компликованији од најсавршенијих планова о томе како би могао да се унапреди. Он нам се на крају крајева сурово свети за насилно наметање неких схема, чак и ако иза њих стоје добре намере.“

Сећање на Горбачова (цитати):

Горбачов и Путин, 2000. година

Руски председник Владимир Путин у телеграму породици и пријатељима:

„Молим вас примите моје најдубље саучешће поводом смрти Михаила Горбачова.

Михаил Горбачов је био политичар и државник који је имао огроман утицај на ток историје. Предводио је нашу земљу кроз сложене, драматичне изазове, спољнополитичке, економске и друштвене изазове. Дубински је разумео да су реформе неопходне и покушао је да понуди сопствена решења за тешке проблеме.

Такође бих желео посебно да споменем бројне хуманитарне, добротворне и образовне активности које је Михаил Горбачов организовао у протеклим годинама.

Још једном примите моје искрене речи саосећања и подршке поводом вашег губитка.“

Михаил Горбачов, 1986.

Премијер Руске Федерације Михаил Мишустин:

Михаил Сергејевич [Горбачов] налазио се на исходишту многих промена, постао је персонификација глобалних промена које су се одиграле у Русији и свету. Увек је ватрено и разумно бранио своје ставове и подржавао своју земљу.“ 

Генерални секретар УН Антонио Гутереш:

Михаил Горбачов је био јединствени политичар који је променио ток историје. Свет је изгубио изузетног глобалног лидера, посвећеног присталицу мултилатералног света и неуморног борца за мир. Дубоко ме је ожалостила његова смрт.“  

Џорџ Буш и Михаил Горбачов на првој у историји заједничкој конференцији за штампу лидера СССР и САД, 3. децембра 1989, Малта.

Амерички председник Џо Бајден, званична изјава:

„Михаил Горбачов је био човек са изузетном визијом.

Била су то дела ретког лидера, оног који је имао имагинацију да види да је другачија будућност могућа и храбрости да ризикује читаву каријеру како би је остварио. Резултат су безбеднији свет и већа слобода за милионе људи.

Чак и годинама након што је напустио власт био је дубоко укључен у дешавања. Када је господин Горбачов посетио Белу кућу 2009. године, он и ја смо дуго разговарали о напорима наших земаља да се смање америчке и руске нуклеарне резерве. Било је очигледно зашто су га многи људи широм света изузетно ценили.

Упућујемо своје најдубље саосећање његовој породици и пријатељима, као и свим људима којима је његова вера у бољи свет унапредила животе.“ 

Бивши амерички државни секретар Џејмс Бејкер, који је водио преговоре са Горбачовом током последњих година хладног рата:

„Историја ће Михаила Горбачова упамтити као великог човека који је своју велику земљу повео ка демократији. <…> Недостајаће слободном свету.“ 

Роналд Реган и Михаил Горбачов, 1992.

Фондација Роналд Реган на Твитеру:

„Фондација и институт Реган тугују због губитка бившег совјетског лидера Михаила Горбачова, човека који је некада био политички такмац Роналда Регана, а завршио као његов пријатељ. Своје мисли и молитве шаљемо Горбачовљевој породици и људима Русије.“ 

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер:

Михаил Горбачов је учинио велике ствари, али није успео да оствари све своје визије. Људи источне Европе и Немачке, као и руски народ, дугују му захвалност због инспирације, због храбрости са којом је заступао своје идеје слободе. Биће упамћен у историји као човек који је започео историјску трансформацију, доприносећи човечанству и руском народу.“ 

Француски председник Емануел Макрон, на Твитеру, на руском и француском:

„Моје саучешће због смрти Михаила Горбачова, човека мира чије су одлуке отвориле пут слободи за Русе. Његова посвећеност миру у Европи променила је нашу заједничку историју.“ 

Британски премијер Борис Џонсон на Твитеру:

„Жао ми је због смрти Горбачова. Одувек сам се дивио храбрости и интегритету који је показао доводећи хладан рат до мирног завршетка.“ 

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на Твитеру:

„Михаил Горбачов је био лидер који је завређивао поштовање и поверење. Одиграо је кључно улогу у окончању хладног рата и паду гвоздене завесе. Отворио је пут за слободну Европу.

Његову заоставштину нећемо заборавити.

Почивај у миру, Михаиле Горбачову“. 

Бивша америчка државна секретарка Кондолиза Рајс:

„Жао ми је због смрти Михаила Горбачова. Он је био човек који је покушао да донесе бољи живот свом народу. Његов живот је био значајан, јер без њега и његове храбрости не би било могуће мирно окончање хладног рата.“

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“