Најлегендарнији клуб у историји руског фудбала, вишеструки национални шампион и победник Купа Русије добио је име 1935. по Спартаку, вођи побуне робова и гладијатора против Римске републике. Извор инспирације за избор имена био је истоимени роман Рафаела Ђовањолија о славном борцу за слободу, који је у то време био веома популаран у Совјетском Савезу.
Неумољиви ривал Спартака, ЦСКА је основан и већи део своје историје био је под окриљем Оружаних снага земље. Акроним је скраћеница за „Централни спортски клуб армије“. Поред Москве, такви фудбалски клубови повезани са војском постојали су и у Казахстану, Таџикистану и Јерменији. Данас Бугарска има чак два фудбалска клуба ЦСКА - ЦСКА Софија и ЦСКА 1948.
Док је ЦСКА био под надзором војске, спортско друштво Динамо је било под окриљем органа државне безбедности и полиције. Име је одабрано на одговарајући начин, јер се старогрчка реч „динамо“ преводи као „сила“. Други познати „Динамо“ клубови данас постоје и у Кијеву и у Дрездену.
Освајач Купа УЕФА 2008. године, фудбалски клуб Зенит је водећи тим Санкт Петербурга, северне престонице Русије. Његово име, које симболизује незадрживу жељу за освајањем спортских висина, појавило се уз клуб 1940. године. Пре тога је био познат као „Стаљинец“.
Крила Совјетов (Крылья Советов) дугује своје необично име совјетској војној авијацији током Другог светског рата и, конкретно, легендарном нападачком авиону Ил-2. Године 1942, када је тим основан, главни центар за његову производњу је била Самара (у то време Кујбишев).
Име овог московског фудбалског клуба уопште није изненађујуће. Тим је био у надлежности Народног комесаријата (Министарства) комуникационих путева Совјетског Савеза и у првим годинама постојања за њега су играли железничари.
Према легенди, фудбалски клуб из главног града Републике Татарстан добио је име у част радарског система „Рубин“, који је уграђен на далекометни бомбардер Ту-16 и друге летелице произведене у тамошњој фабрици.
Тула се сматра руском престоницом оружја. Њене војне фабрике и предузећа вековима су наоружавали руску војску и то чине до данас. Није изненађујуће што се у граду са таквом историјом појавио клуб таквог имена.
До 1960. године, тим, који је представљао фабрику гума у Јарослављу, играо је под именом „Химик“ („Хемичар“). За многе навијаче ова ситуација је деловала мало чудно и након њихових бројних апела клуб је добио много прикладније име – „Шињик“ („шина“ је аутомобилска гума, а „шинник“ радник у фабрици гума).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу