Како су Британци донели фудбал у Русију уз помоћ руских старообредника

У Русији је постојала стара национална игра са лоптом, али није много личила на фудбал. Коришћена је мекана тканина или лопта од коже напуњена перјем. Играло се ногама. Учествовале су две екипе које су покушавале да држе лопту што даље од противника. Игра је служила у ритуалне сврхе, за време свадби и на Васкрс, али је постепено ишчезла крајем 19. века. Фудбал је дошао у Русију заједно са Британцима, али уз помоћ руских старообредника.

Разонода за странце

Прва фудбалска утакмица у Русији одиграна је 24. септембра 1893. године у Санкт Петербургу. Локални лист је саопштио следеће: „Терен је био потпуно блатњав. Спортисти у белим дресовима су трчали повремено падајући у блато, тако да су ускоро били црни као оџачари. То је у публици све време изазивало смех“.

Фудбал се играо само у паузама између популарних спортова као што су били надвлачење конопца, атлетика, трке, итд.

„Морозовци“.

Archive photo

Прво такмичење са регуларним фудбалским утакмицама у Русији организовано је у селу Орехово-Зујево у Владимирској области, источно од Москве. Средином 19. века у овом региону је забележен веома брз развој текстилне индустрије, што је довело до пораста становника у Орехово-Зујеву и околним селима. Текстилне фабрике су контролисале имућне породице, пре свега породица Морозов, чији су чланови били старообредници. Они су за потребе одржавања технике у фабрикама ангажовали инжењере и менаџере из Велике Британије, а ови су донели фудбал као традиционалну енглеску забаву.

Енглези из Орехово-Зујева играли су фудбал међусобно или против екипе британских инжењера из фабрике Hopper у Москви. У Соколническом рејону Москве се 1896. године појавио први регуларни фудбалски терен, а 1905. су почели да се оснивају први клубови у којима су играли и многи Руси. У Орехово-Зујеву се фудбал, међутим, споро ширио због верских разлога.

Кад могу Немци...

Енглез Хари Чарнок, генерални директор Никољске текстилне фабрике код Орехово-Зујева, покушао је од 1980-их да организује редовне мечеве и да ангажује руске фудбалере. У игри су били ангажовани млади и стари. Радници су играли аматерски фудбал на импровизованим теренима, али су брзо учили.

Породица Морозов је била против новог спорта јер њихова старообредничка вера сматра да су игре грех, поготову што се енглески фудбал играо у шортсевима, тако да су ноге биле обнажене, што је за старообреднике било неприхватљиво. Штавише, 1895. године је у једној Морозовљевој фабрици избио велики бунт, тако да су власти биле резервисане према игри која би привукла много гледалаца.

Хари Чарнок.

Archive photo

Чарнок је 1909. године одлучио да нешто предузме и отишао код губернатора Владимирске области Ивана Сазонова тражећи дозволу за организовање лиге. Показао је губернатору копију немачког конзервативног листа Die Woche, где је приказано како немачки принц игра фудбал у Берлину. Немачки император Вилхелм II био је рођак цара Николаја II и зато је губернатор одобрио оснивање спортског клуба „Орехово“ 1910. године.

Лига Орехово-Зујева се 1912. године састојала од тимова из оближњих индустријских села. Обухватала је 30 фудбалских терена и 29 тимова, и била највећа лига у Русији. Још 12 тимова је припадало првој дечијој фудбалској лиги.

Фудбал са руским пролетаријатом

Чарнок је писао у својим мемоарима да је све осим доњег дела дреса за нове тимове било наручено из Енглеске. Доњи део дреса су правили сами фудбалери.

Тако су на крају, „сви доњи делови били дугачки... Капитен је био Енглез, он се бунио, али узалуд. Зато се пред почетак прве утакмице одлучио за крајње мере. Са двојицом помоћника је затворио већ обучене фудбалере у свлачионици и исекао им ногавице“.

Клубови Орехово-Зујева су 1910. године однели прве победе над британским екипама, а фудбал је постао веома популаран у целој Русији.

Брус Локхарт.

Getty Images

Фудбал је играо и Брус Локхарт, енглески вице-конзул у Москви. Занимљиво је да су га Руси помешали са његовим братом Џоном Харолдом, који је био познат као рагбиста, па су га ангажовали да игра за „Орехово“ као везни играч, иако му фудбал није био јача страна.

„Увек сам сматрао да је фудбалско искуство са руским пролетаријатом најдрагоценији део мог руског васпитања“, писао је касније Локхарт. „Утакмице су биле невероватно занимљиве. Играли смо са великим ентузијазмом. У Орехову смо понекад играли пред 10-15.000 гледалаца“.

Касније је Локхарт оптужен за тајно деловање против Совјетског Савеза и напустио је земљу, али су Енглези и даље играли важну улогу у развоју фудбала у Русији. Већина запослених у британском дипломатском представништву и чланова трговачких организација често је играла фудбал близу Кримског моста, о чему сведоче и саопштења совјетске обавештајне службе.

Фудбал се у Русији самостално развијао. После бурних година револуције и грађанског рата формирана је совјетска репрезентација 1923. године, али то је већ нека друга прича.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!